Baka Ljubica se udala pre 60 godina, a njen spisak svadbenih poklona je prelep vremeplov

Ono što je svaki novopečeni bračni par dobijao su servisi za ručavanje, "ambasador" ćebad, jorgani, jastuci, tepisi...

Baka Ljubica Erić (81) iz valjevskog sela Vlaščić kod Valjeva venčala se 1. oktobra 1960. godine sa svojim, sada već pokojnim suprugom Miodragom, a kao najdraži i u to vreme najskuplji svadbeni poklon koji i dan danas čuva, izdvaja servis za ručavanje koji je tada koštao nekoliko jugoslovenskih dinara.

„Ijaooo, kakav je to bio servis! Niko takav servis nije imao ne samo u selu, nego u celom okrugu. Dobila sam od rođene tetke moje pokojne majke, ona je živela na visokoj nozi i kupila nam je taj servis. Bila je puna kartonska kutija, a u njoj šest tanjira dubokih, pa šest plitkih, isto toliko dezertnih tanjira, pa šest čaša, šolja sa tacnama… Ma svašta. I plus escajg, da, sad sam se setila“, priseća se baka Ljubica dok priča za Nova.rs.

Preporučujemo

Servis za ručavanje koji su dobili tadašnji mladenci Erić, koštao je čitavo bogatstvo i nije ga mogao priuštiti svako. Od daljih rođaka i prijatelja uglavnom su dobijali ćebad i posteljinu.

„Pazite, i to je luksuz. Ćebe „ambasador“ ili ono „jugoslovensko“, to su najskuplja i najbolja ćebad. Retko gde ćete ih danas pronaći, a da ne pričam o sadašnjoj njihovoj ceni. Bilo je i jastuka, šerpi, raznih lonaca sa poklopcima. Dobila sam zlatnik od mojih roditelja, njega sam dugo čuvala, međutim kad je bilo bombardovanje, kako smo se krili, negde mi je ostao zaturen i više ga nisma našla“, ističe baka Ljubica.

S druge strane, njenog muža prijatelj koji im je bio stari svat na venčanju, dobio je za svadbeni poklon njivu od 25 ari.

„To je isto bio među skupljim poklonima. Zemljište je i sada skupo, a možete misliti tada. Ali neki obični, svakodnevniji pokloni su uglavnom činili servis šolja, ili servis tanjira, pa kasnije, kada su počeli da uvode moderne stvari, poklanjao se električni šporet ili frižider, nešto od kućnih aparata. A kada se moj sin ženio devedesetih, kuća nam je bila puna ćebadi. Gosti su donosili ćebad kao blesavi, kao da nam je cele godine zima“, priča baka Ljubica.

Poklanjao se, između ostalog, i automobil, i to čuveni „stojadin“ odnosno „zastava 101“, „jugo“ ili „lada niva“.

„Zna se ko kupuje takve poklone, znači najuža porodica i rodbina. To je bilo retkost, ali bilo je slučajeva. Darivali su i ždrebe ili mladu junicu, pa da mladenci gaje i da stvaraju svoje domaćinstvo. Danas, nažalost, ceo poklon se stavi u kovertu. Razumem da je takvo vreme došlo, ali te pare zaprvao su ništa u odnosu na, recimo,, frižider kada se poklanjao ili televizor“.

Posle 2000. kada su svadbe još uvek bile aktuelne ispod šatora, mladencima su se poklanjali najmoderniji kućni aparati pošto se smatralo, kao i danas, između ostalog, da parovi, stupanjem u brak treba da se osamostale i odvoje od roditelja, te im je za njihovo novo ljubavno gnezdo bio potreban veliki broj osnovnih kuhinjskih aparata i predmeta koji su neophodni u svakoj kuhinji.

Šporet, aspirator, frižider, mikrotalasna, televizor, pokloni su koji su uglavnom darivali članovi porodice i šire familije. Ono što je svaki novopečeni bračni par dobijao kao i u prošlosti, svakako su delovi posteljine – ćebad, jorgani, jastuci, navlake…

Svadbe koje se organizuju u manjim gradovima ili na periferiji većih ne mogu da prođu bez poklona kao što su porcelanski setovi, mikseri, fenovi za kosu, sokovnici i slični aparati koji su manje ili više neophodni u svakom domu.

Ipak, danas su „na delu“ koverte sa rečenicom „Živeli mladenci žele vam…“, pa u potpisu porodica koja im čestita venčanje.

Kada su u pitanju veoma bliski članovi porodice, očekuje se i više novca na poklon. To je i tradicija po kojoj oni najbliži najviše i pomažu, pa će braća i sestre sigurno dati koliko god budu mogli da izdvoje.

Kad je reč o kumovima, i oni se za svadbu pripremaju mnogo ranije, pa nije retkost da u kumovskom kovertu bude pozamašna svota novca.

U poslednje vreme se sve češće spominje i osnovna cifra od 50 evra po koverti. U mnogim sredinama ovo se smatra prevelikim troškom, pa će zvanice odlučiti da na takvu svadbu i ne idu jer ne žele da se „obrukaju“.

Najvažnije je, u tom slučaju, da se mladencima obavezno jave, jer će najveći problem prouzrokovati ako se za njih planira, rezerviše i plati mesto u restoranu a oni uopšte ne dođu.

Dakle, najgore je ako se uopšte ne javite i svi vas uzalud očekuju, jer ipak svadba treba da se „isplati“, a ovako su samo maldenci u minusu.

(Telegraf.rs)