Krenuo je po šećer za devojku, pa završio u porodilištu: Taksista Janko pomogao da na svet dođe devojčica

Priča koju je taksista Janko, koji se ovim poslom bavi više od decenije, odlučio da podeli sa Telegrafom, dogodila se decembarskog dana pre osam godina kada je stavljen na iskušenje iz kojeg je izašao kao heroj

Priča koju je taksista Janko, koji se ovim poslom bavi više od decenije, odlučio da podeli sa Telegrafom, dogodila se decembarskog dana pre osam godina kada je stavljen na iskušenje iz kojeg je izašao kao heroj.

Preporučujemo

Sve počinje od jedne obične večeri kada mu je, kako kaže, u kući nestalo šećera.

- Bilo je negde oko 22.00 časa uveče kada smo moja tadašnja devojka i ja hteli da popijemo kafu, međutim ona pije slatku, a nama je tada baš nestalo šećera u kući. Ja sam krenuo automobilom do radnje, požurio sam da kupim dok ne zatvore. U međuvremenu javlja mi drugar da ima neka hitna vožnja i pita me da li hoću da je preuzmem. Ja kažem "ako je hitna, krećem". On mi je poslao adresu, ja stižem i vidim trudnicu koja jedva stoji na nogama - priča Janko.

Ne krije da ga je obuzela panika, ali nije joj dozvolio da ga nadvlada. Ubrzo je Janko doneo odluku koja je, kasnije će se ispostaviti, spasila dva života.

- Jedva je sela u kola, a sa njom i njene majke i svekrva. Kaže mi "za Sombor u porodilište". Znao sam da neće biti šanse da stignemo u Sombor na vreme i rekao  sam joj odmah "ma kakav Sombor, ne stižemo do Sombora, idemo za Vrbas", jer je naše selo kod Vrbasa, na pola puta između Sombora i Novog Sada - prepričava Janko.

Tada kreće trka sa vremenom. Papučicu gasa stiskao je sve jače, a onda je trudnica rekla "gotovo, kreće".

- Znam da sam vozio 140 kilometara na čas i na ulazu u Vrbas da je rekla "gotovo, kreće". E tu sam se u sekundi lomio da li da stanem na parking pa da zovem Hitnu pomoć ili da nagazim i odlučim ipak da dam gas. To je bilo kao u filmu, blicao sam i svi su se sklanjali - priseća se taksista.

Kako kaže, sekunde su bile u pitanju jer se plač bebe čuo svega par minuta nakon što su porodilju stavili na nosila i uneli u lift.

- Čim smo stigli viknuo sam doktora i oni su se odmah stvorili. Na nosilima su je uneli u lift, a ja sam se uporedo penjao stepenicama do porodilišta. Dok sam stigao već sam čuo plač bebe, tako da su sekunde bile u pitanjun, ne minuti - priča Janko.

Kako je šećer, po koji je krenuo, pao u zaborav, tadašanja devojka ga je nazvala, pa dobila odgovor kojem se nije nadala.

- Tadašnja devojka me zove i kaže mi "hoćeš li više sa tim šećerom", ja joj kažem "zvaću te kasnije, na porođaju sam", ona pita "šta?". Uglavnom, čekala me je na kapiji - priseća se Janko kroz osmeh.

On je po izlasku iz bolnice, nakon dva dana, otišao po majku i bebu i odvezao ih kući. Taj momenat bje ovekovečio držeći svoju najmlađu mušteriju u naručju.

(Telegraf.rs)