FDN i Univerzitet Ludovika iz Budimpešte uspešno realizovali novi projekat saradnje Srbije i Mađarske

Pored istorijske posete kubanskog predsednika Beogradu i sastanka državnih delegacija Srbije i Mađarske na Paliću, juče je u Mađarskom kulturnom centru Kolegijum Hungarikum u Beogradu održan jođ jedan događaj od izuzetnog značaja za kulturnu, naučnu i ekonomsku ekspanziju Srbije i Mađarske

Ovaj događaj, takođe od ogromnog društvenog i ekonomskog značaja za dve zemlje, bio je organizovan u saradnji Fakulteta društvenih nauka u Beogradu i Univerziteta Ludovika iz Budimpešte. Predstavljen je novi broj naučnog Časopisa Društveni horizonti, čiji je izdavač Fakultet društvenih nauka, a koji je posvećen Mađarskoj. Kolege iz Mađarske su bili koeditori i autori tekstova i našoj akademskoj zajednici su predstavili pozitivne i negativne strane članstva Mađarske u Evropskoj uniji.

Kako naše dve zemlje idu ruku pod ruku u nove pobede na evropskom i svetskom planu, tako je jedino logično da se ova saradnja iskoristi i implementira i na najviši akademski nivo, a to se svakako odvija pred našim očima upravo danas. Na jučerašnjoj tribini, okupio se sam intelektualni vrh obe zemlje iz oblasti društvenih nauka i predstavio aktivni program saradnje, kao i planove za budućnost.

Domaćini ovog svojevrsnog samita bili su gospođa Klara Sentđorđi, direktorka Mađarskog kulturnog centra, kao i dekan Fakulteta društvenih nauka u Beogradu prof. dr Mirko Miletić, a samitu su, pored profesora, prisustvovali i studenti sa Fakulteta društvenih nauka. Uvodnu reč dobrodošlice imala je gospođa Klara Sentđorđi.

- Moram vam reći da ne znam da li je ovo čast ili zadovoljstvo za mene, biće da su oba. Ovo je centar mađarske kulture i veoma cenim što ste danas ovde. Srećna sam što se prvi sastanak ova dva univerziteta u Beogradu održava baš u ovoj zgradi. Gospodin Pajović i ja smo još pre četiri godine pričali o ovoj ideji i čast mi je što smo je ostvarili. Dobro došli i uživajte u programu! - rekla je direktorka Mađarskog kulturnog centra gospođa Klara Sentđorđi.

Nakon nje, reč dobrodošlice dao je i dekan Fakulteta društvenih nauka u Beogradu prof. dr Mirko Miletić, koji je imao da dodeli i predivan poklon gospođi Sentđorđi u vidu prelepe slike panorame Beograda, za koju je ona odmah rekla da će biti okačena na mestu "bliskom njenom srcu".

- Dragi gosti i prijatelji, želeo bih da vas upoznam sa našim fakultetom. Ovaj najmlađi član srpske akademske zajednice, nastao pre četiri godine, između ostalih aktivnosti bavi se i izdavačkom delatnošću, a između brojnih publikacija, izdvaja se časopis “Social Horizons”, koji je svojevrsni dnevnik društvenih nauka. Danas imamo više od 500 studenata u sedam programa na svim nivoima studija, a o njihovom obrazovanju vodi računa 40 profesora i asistenata. Na fakultetu imamo tri studijska programa - Digitalni mediji i komunikacije, ekonomija, kao i sve traženije Informacione tehnologije. Pored osnovnih akademskih studija, naša ustanova svojim studentima nudi i master i doktorske studije. Svi naši profesori učestvuju u brojnim istraživanjima u zemlji i svetu, a jedan od naših glavnih ciljeva jeste izgradnja međunarodne naučne saradnje u Evropi i svetu, a plodove ove inicijative upravo imamo pred svojim očima. - istakao je dekan prof. dr Mirko Miletić.

Njegov kolega sa Univerziteta Ludovika u Budimpešti, prorektor za međunarodnu saradnju prof. dr Peter Kristijan Zahar istakao je vekovno prožimanje sudbina naše dve zemlje, i to kako bismo dobre međunarodne odnose mogli da iskoristimo na obostrano zadovoljstvo.

- Dragi prijatelji, kolege i studenti, čast mi je što sam danas s vama ovde u Beogradu. Ovo mi je prvi put i moram istaći da je grad veličanstven. Ovaj događaj je od izuzetnog značaja za našu saradnju, kako za srpsku, tako i za Mađarsku stranu. Srbija za Mađarsku predstavlja prolaz ka zapadnom Balkanu, koji je za Mađarsku, ali i celu Evropu, region od izuzetnog značaja, kao što ste mogli da vidite juče na Paliću, na sastanku naših delegacija na najvišem državnom nivou. Danas je Mađarska jedan od najvećih ekonomskih partnera Srbije, a naročito na polju energetike. Kroz prebogatu istoriju, odnosi naše dve zemlje menjali su se od konflikta do saradnji, a na krilima današnjih, usudiću se da kažem nikad boljih, odnosa dve zemlje, treba izgraditi nešto veliko. - rekao je prof. dr Peter Kristijan Zahar.

- Balkan je izuzetno važan za mađarsku spoljnu politiku, a jedan od najvažnijih aspekata jeste bezbednost zapadnog Balkana. Mađarska želi da uloži sredstva u lokalnu sigurnost i stabilnost u Srbiji, jer joj je to izuzetan prioritet. Srbiji, ali i ostalim zapadnobalkanskim zemljama, koje žele da uđu u EU i NATO, Mađarska želi da pomogne i pojača regionalnu saradnju, ali i da bude posrednik u rešavanju regionalnih problema. Fakultet društvenih nauka može upravo biti jedna od odskočnih dasaka za ovakav vid saradnje, a Univerzitet Lodovika predstavlja neograničen izvor za napajanje mađarsko-srpskog prijateljstva. - dodato je prof. dr Peter Kristijan Zahar.

Nakon kratkog izlaganja prof. dr Zahara, pozornicu je zauzela Eva Dudaš sa Univerziteta Lodovika, koja je samim studentima predstavila ustanovu i prezentovala studijske programe i varijante stipendija, koje se mogu ostvariti za studiranje na ovom Univerzitetu.

- Kroz bogatu istoriju ove institucije, došli smo do toga da danas možemo da se pohvalimo unijom četiri velike institucije pod jednim krovom, sa fokusom na društvene nauke u centralnoj evropi, uz veliki broj međunarosnih saradnji i publikacija. Na osnovnim, master i doktorskim studijama, preko 6.000 naših studenata dobija izuzetno visok nivo profesionalnog treninga na naša četiri instituta: Fakulteta za društveno upravljanje i međunarodne studije, Fakuleta za vojne nauke i oficirsku obuku, Fakuleta za policiju i Fakulteta za vodene nauke. Pored ovoga, imamo i 11 istraživačkih instituta, na kojima se fokusiramo na onlajn bezbednost, ekonomiju, strategiju itd, a od sledeće godine, pored postojećih, uvodimo još veći broj programa na engleskom jeziku. - sa ponosom je istakla Eva Dudaš.

U okviru akademskog programa Univerziteta Ludovika, naučnici iz celog sveta imaju priliku da se afirmišu i predaju, a u isto vreme pomognu studentima na Univerzitetu, omogućujući im da slušaju neke od najvećih umova današnjice. Program je otvoren za 22 zemlje centralne Evrope u cilju ujedinjenja svih izvora znanja na jednom mestu. Projekat ističe svoju rodnu ravnopravnost i broj žena koje dolaze svake godine da drže predavanja studentima, a dva gostujuća profesora u okviru ovog projekta bla su iz Srbije, od kojih je jedan naš prof. dr Slobodan Pajović.

- Pre svega, moram da pohvalim odličnu organizaciju na samom Univerzitetu Ludovika, a onda i da istaknem najvažniju stvar, a to je činjenica da tamo kao stručnjak možete da se predstavite međunarodnoj zajednici, kako studentima, tako i drugim profesorima. Ovaj program predstavlja svojevrsnu platformu preko koje svoj rad i mišljenje možete podeliti sa svetom. Moje iskustvo je bilo odlično. Delim mišljenje svojih mađarskih kolega i smatram da su naše dve zemlje fantastični stratiški partneri, a akademska saradnja svakako jeste jedan od najviših nivoa tog partnerstva. Naš Fakultet društvenih nauka u Beogradu je možda mali, ali njegova popularnost raste, kako na lokalnom, tako i na međunarodnom planu, što sama saradnja sa Univerzitetom Ludovika i dokazuje. Ova saradnja podarila nam je najnoviji broj našeg naučnog časopisa, na kom su mnogi profesori sa ovog mađarskog univerziteta bili saradnici na tekstovima. Ovo izdanje je završeno u rekordnom roku, što samo ističe kvalitet mađarsko-srpske saradnje. Da zaključim, u okviru ovog programa i u samoj Budimpešti sam se osećao fenomenalno, te bih isti preporučio svim svojim kolegama iz Brograda i cele Srbije, jer ovaj Univerzitet može da bude baza za profesorsko usavršavanje i širenje vidika, ali i za predstavljanje ideja drugim stručnjacima iz celog sveta. - izjavio je prof. dr Slobodan Pajović.

Odmah nakon izlaganja prof. dr Pajovića, na podijumu mu se pridružio njegov mađarski kolega prof. dr Zahar, koji je sa osmehom istao značaj ove inicijative, a naročito publikacije časopisa.

- Evropizacija. Mađarska želi da na ovom polju bude u prvom redu na zapadnom Balkanu. Mi smo dve strane istog novčića, a ovaj časopis to i pokazuje, sa svojim idealnim balansom između evropski i neevropski orijentisanih tema. Nismo mogli, a da se ne osvrnemo na rat u Ukrajini. Ova tema donela je više fantastičnih tekstova o njenom uticaju na Evropsku uniju, ali i tekstova o naporima EU da pravno i ekonomski utiče na ovaj konflikt. Jako je važno da u ovom sukobu svako ima svoju ulogu, naročito u tendenciji za njegovo zaustavljanje. - istakao je prof. dr Peter Kristijan Zahar.

- Još jedno pitanje od velikog značaja, kom smo se posvetili u ovom časopisu, jeste i pitanje nacionalnih manjina. Pored ovog pitanja, u časopisu su zastupljeni i tekstovi o sličnosti Mađarske sa zemljama zapadnog Balkana, klimatskim promenama, a poslednji tekst u ovom izdanju tiče se mađarskog visokog obrazovanja sa akcentom na internacionalne debate, koje su važne jednako kao i nacionalne. Međunarodna politika je važna i treba da se prenese na običnog čoveka i studenta. Razmena akademskih ideja je od ključne važnosti za rešavanje svih problema u svetu. - zaključio je.

Na kraju, okupljenima se obratio i prof. dr Baloš Tarnok, autor teksta o mađarskoj državnoj rodnoj politici i inicijativi za sigurnost nacionalnih manjina.

- Teme Evropske unije i zaštite prava nacionalnih manjina od izuzetnog su značaja za Mađarsku, ali i za Srbiju na njenom evropskom putu. Nacionalne manjine veoma su važne, a neke od njih, naročito u zemljama van EU, bore se za golu egzistenciju, što ovu temu i temu ljudskih prava danas čini veoma osetljivom. U EU između 40 i 50 miliona ljudi pripada nekoj nacionalnoj manjini, bez ovog diveziteta Evropa ne bi bila ni blizu bogata kao što jeste. Upravo mađarska nacionalna manjina zastupljena je u mnogim zemljama Evrope, a kako bi očekivala da se prema njenim pripadnicima države u kojima žive ophode sa poštovanjem, Mađarska isto to radi sa svim nacionalnim manjinama unutar svojih granica. Na ovaj način želimo da damo primer ostatku sveta da vodimo računa o svima, kako bi oni vodili računa o našem narodu, koji živi van svoje matice. Na ovom polju, Mađarska i Srbija imaju identične tendencije. Srbija ovo savršeno obavlja, a Mađarska nema nikakvih drugih zahteva za poboljšanje situacije - savršeno je, iako su naši standardi veoma visoki. - istakao je prof. dr Baloš Tarnok.

Danas će se u 10 časova na Fakultetu društvenih nauka u Beogradu održati finalna radionica sa temom mađarsko-srpskske tendencije ka društveno-ekonomskoj ekspanziji na Latinsku Ameriku, gde će glavni predavači biti prof. dr Slobodan Pajović i njegova mađarska koleginica prof. dr Monika Sente-Varga, a preko video-poziva priključiće im se i renomirani svetski stručnjak iz oblasti društvenih nauka iz Brazila.

(Telegraf.rs/PR)