Ljudi na misterioznoj lokaciji u Srbiji čekali svitanje: Samo ovde i to jednom godišnje Sunce se rađa dvaput

Veza čoveka i prirode putem nebeskih tela, začetak astronomije, značila je - preživljavanje

Na jednom posebnom i tačno određenom mestu u Srbiji grupa ljudi jutros je s nestrpljenjem iščekivala prvi zrak izlazećeg Sunca. Okupili su se još u ranu zoru, načičkali kraj obale Dunava i čekali taj trenutak.

Preporučujemo

"Danas je okasnilo... Izaći će sa leve strane... Evo ga, evo ga!", čulo se u grupi posmatrača.

Ima nečeg božanskog u iščekivanju izlaska Sunca prvog dana leta u tami Đerdapske klisure, ali iz perspektive drevnog naroda Lepenskog Vira. Naši reporteri otišli su na ovo mesto kako bi i sami doživeli trenutak koji je za čoveka iz ovog naselja značio život.

To nije običan izlazak Sunca, već prava igra svetlosti iznad stenovitog vrha Treskovac u Rumuniji koja se dešava samo jednom godišnje, prvog dana leta, na dugodnevicu (solsticij).

Sunce najpre pruža jedan stidljivi zrak u prorezu iznad stena, da bi se potom "sakrilo" i "vratilo" nam zoru. Za nekoliko minuta ponovo bi izašlo i to iznad stene, pokazujući se po drugi put u punom sjaju.

Pretpostavlja se da su ovaj fenomen pomno pratili svi žitelji Lepenskog vira pre 8 hiljada godina! Sve kuće podignute su tako da su njihovi stanari mogli da posmatraju dvostruki izlazak Sunca prvog dana leta i sve su orijentisane ka Treskavcu.

Zašto je to bilo toliko važno?

Ova veza čoveka i prirode putem nebeskih tela, začetak astronomije, značila je - preživljavanje. Lepenski Vir prvo je stalno naselje na otvorenom koje je nastalo u Evropi, a takav život podrazumevao je poljske radove koji su povezani s godišnjim dobima. Za računanje vremena bio je potreban kalendar. Ciklus od 365 dana mogao je da se pojmi samo ako postoji jasna astronomska pojava koja se dešava jednom godišnje. Rumunska planina je svojim karakterističnim izgledom omogućila Suncu da se samo jednom i to baš kada počinje leto, dva puta "rodi".

"Oni su vrlo pažljivo birali lokaciju gde će napraviti praktično prvo organizovano ljudsko stanište na otvorenom prostoru na tlu Evrope, a jedan od tih bitnih faktora je bio da mogu da imaju orijentir na mestu gde žive.

Taj čuveni Treskavac je, zapravo, bio orijentir za kalendar, da prate godišnja doba, odnosno vremenske periode, da bi znali kada se šta od prirodnih procesa dešava, što je njima bilo bitno za preživljavanje.

S druge strane, Treskavac je geografski orijentir, dakle, kada oni kao ljudi koji žive ovde pre 8, 9 ili 10 hiljada godina idu da istražuju okolinu, pođu u lov ili da beru šumske plodove, uvek vide taj vrh i znaju gde da se vrate", ispričao je za "Telegraf" Vladimir Nojković, Direktor Centra za posetioce Lepenski Vir.

U muzeju su sačuvane osnove kuća koje su prenete s originalnog arheološkog lokaliteta, potopljenog nakon izgradnje hidroelektrane. U kućama su pronađeni brojni alati, udice, nakit i grnčarija, kao i čuvene figurine, božanstva Dunava.

"Lepenci su ovde imali izuzetno lepu lokaciju za život i za održivost u boravku na otvorenom prostoru. Ako ne ulove divljač, ako ne uberu šumske plodove, uvek imaju reku i ribu kao izvor hrane. Za praistorijskog čoveka je bilo jako važno da preživi.

Taj splet okolnosti da su oni imali 'manje muke' da dođu do hrane je doveo do toga da su razvijali i druge elemente svoje kulture. Tu, pre svega, mislim na arhitekturu, na čuvene skulpture koje su se pravile ovde na Lepenskom Viru i koje su predstavljale njihova božanstva, inače očigledna veza kulture sa vodom i sa vodenim bićima", priča naš sagovornik.

Kako su kuže izgledale teško je zamisliti gledajući u ostatke podova. Postoje rekonstrukcije koje je uradio Dragoslav Srejović i Dušan Borić.

Pouzdano se zna oblik osnove kuća, ali i to da su nove građene na mestu starih, odnosno, da se u naselju dugo i u kontinuitetu živelo.

U muzeju su napravljene replike dve kuće, a čitav prostor oživljen je i digitalnom rekonstrukcijom.

U muzeju možete da se upoznate i s čovekom Lepenskog Vira, koji na velikom monitoru oponaša vaš izraz lica. On prati vaše pokrete, ali na način na koji su, pretpostavlja se, ovi ljudi izražavali emocije neverbalnim gestovima.

(Telegraf.rs)