Vladica otkriva kako izgleda ujed otrovnice: Našao zmiju u šivaćoj mašini, da li će ih biti više zbog poplava?

Vladica Stanković otkriva i da zmije u malinjacima imaju svoju dobru stranu, a objasnio je i šta nikako ne treba da se radi kad ih sretnemo

Usled oblilnih padavina ljudi su u strahu od nepoželjnih gostiju kojima poplave i hladno vreme nisu prijali pa su se često u potrazi za toplim skloništem znale da se sakriju u kuće, ali i automobile. Zbog njih Vladica Stanković interveniše više od 100 puta godišnje, a sada je za Telegraf.rs otkrio da li treba da se pribojavamo da će zmija biti sada više nego ikad zbog potopa velikog dela Srbije usled loših vremeskih prilika.

Za Telegraf.rs Vladica otkriva da, ipak, nema mesta panici jer zmija, kako kaže, neće biti više, ali ni manje nego pre.

Preporučujemo

- Kako ove neobično niske temperatutre za ovo doba godine ne odgovaraju nama, tako ne odgovaraju ni životinjama pa se one prilagođavaju na date uslove. Trenutno nije više, a ni manje zmija u odnosu na isti period prošle godine, samo što su ih malo poremetile ove vremenske prilike zbog kiše koja je dugo padala. Dešavalo se da ljudi iz Beograda dođu na jug za vikend i ostave automobil u nekoj livadi. Kada su takve vremenske oscilacije toplo-hladno, zmije traže neki izvor energije gde će im biti toplo i onda, ako je automobil prethodno radio, one se uveče zavuku u njega i tu ostanu. Čim se vremenske prilike poprave i temperature porastu one krenu da izlaze iz vozila. Međutim, hladno vreme nije jedini razlog zašto zmije ulaze u kuće. Na prvom mestu potraga za hranom - objašnjava Vladica i dodaje da su glodari najčešći uzrok ulaska zmije u objekte.

Kako kaže, zmije je za sve ove godine zaticao na raznimm mestima, pa se mnogih ni ne seća, ali ističe da mu je najzabavnije bilo kada je pretraživao jednu porodičnu kuću, a zmiju zatekao u šivaćoj mašini.

- Zmije sam nalazio svuda, u krevetu, skuteru, a najzanimljivije je bilo kada sam je našao u mašini za šivenje. Ja sam tada sve živo pretražio i nema zmije. Jedino je ostala kutija od te stare šivaće mašine. Ja je otvorim i imam šta da vidim. Jednu sam našao čak i u motoru zamrzivača. Mnogih slučajeva ne mogu ni da se setim jer imam više od 100 intervencija tokom godine - kaže Vladica za Telegraf.rs.

Zmije u malinjacima 

Vladica otkriva da se često zmije mogu zateći na žicama malinjaka, ali objašnjava da su one tu kako bi branile plod od ptica, a često i korenje od glodara.

- Sada su zmije primećene i u malinjacima na žicama. Kako ptice dolaze da jedu zreo plod, zmije ih tu čekaju i love, ali kada vide predatora ptice ne prilaze, pa u nekom smislu one i čuvaju maline od ptica. Takođe, i kada glodari uništavaju korenje voća i povrća u baštama, zmije ulaze u te rupe i čiste ih od glodara. Sve je to priroda uredila - objašnjava Vladica.

Ne dirati zmiju na putu

Vladica apeluje na ljude da, ukoliko zateknu zmiju na trotorau ili u neposrednoj blizini, ne pokušavaju da je dodirnu ili sklone jer je mogu izazvati na napad, a i podseća da su zmije zaštićena vrsta.

- Ako nam se zmija nađe na putu, ne treba da je dirate i da pokušavate da je pomerite. One nas vide kao predatora pa šište i zvukom nas upozoravaju da ih ugrožavamo - objasnio je Vladica.

Ujed otrovne zmije se razlikuje od ujeda neotrovne 

Kako se ujed otrovne i neotrovne zmije razlikuje, objašnjava ovaj čuveni hvatač zmija, uz smernice kako sebi pružiti prvu pomoć.

Kako kaže, na prvom mestu uvek apeluje da se u takvim situacijama zadrži pribranost i da pažnja ne odlazi na strah već na pružanje prve pomoći.

- Ujedi se najčešće dešavaju na ekstremitetima. Kod otrovne zmije ujed izgleda kao dve tačke koje su ostale kao trag otrovnih šupljih zuba pomoću kojih ubrizgavaju otrov u tkivo. Kod neotrovnih zmija ujed izgleda kao da se izgrebete. Kada se desi ujed otrovnice to se istiskuje bez panike, kao kod bubuljica. U novoj prvoj pomoći se ne podvezuje rana kada ste blizu neke zdravstvene ustanove, ali ako su ljudi udaljeni po 2,3 sata od neke ustanove, moj predlog je, da se rana podveže. Kada se rana podvezuje to se mora pravilno uraditi i svakih 10 do 15 minuta polako popuštati. Nije loše, ukoliko ste u blizini nekog potoka da, nakon prve momoći, rashladite ruku u vodi - naglašava Vladica.

Ističe da je najvažnije u tom trenutku ne zaboraviti da se javite nekome zbog mogućih reakcija u vidu povraćanja ili nesvestice.

Vladica predlaže da svako ko ide u udaljenija mesta u prirodi ili planine, sa sobom nosi dva leka protiv alergije koji će sprečiti gušenje i dalje neželjene reakcije.

- Predlažem da svako, ko ide na planine ili u prirodu, kod sebe ima Erius ili Presing. To su lekovi protiv alergije. Treba ih sažvakati, a ne piti sa vodom. Ove lekove predlažem i kada dođe do uboda stršljena - naglasio je Vladica.

(Telegraf.rs)