Pesma "Ne dam", sa kojom je Marija rasplakala Srbiju, na sudu: Tekstopisac otkriva detalje i kako je nastala

Ova pesma je, kako kaže, zbog nepoštovanja njegovih autorkih prava, nažalost, postala i predmet sudskog spora

Kroz pesmu "Ne dam" protkao je svoja osećanja usled strahota koje su našu zemlju pogodile te 1999. godine. Pesma koja je rasplakala naciju nakon izvedbe male Marije za Dan policije i MUP-a Srbije postala je i predmet tužbe. Posebno mesto u njegovom srcu zauzimaju stihovi posvećeni njegovoj supruzi, a rodnim Milićima darovao je i himnu. Pesnik Goran Vitić, kao autor iz senke koji kroz svoja dela bezrezervno ogoljuje svoju dušu, prvi put je govorio za Telegraf.rs o svom talentu, pesmama i sudskom sporu oko pesme "Ne dam".

Preporučujemo

Kada je mala Marija Nagraisailović na Svečanoj akademiji za Dan MUP- a pustila svoj gromki glas kroz stihove Goranove pesme "Ne dam", skoro da ne postoji čovek kojem se emocije nisu uzburkale.

O nastanku ovog umetničkog dela i utiscima nakon njegovog izvođenja, za Telegraf.rs govorio je autor ove pesme, Goran Vitić.

- Pesma "Ne dam", je nastala povodom Nato agresije 15. aprila 1999. godine, kada sam u trenutku nadahnuća razmišljao o tome šta mi to zapravo branimo. Ona u sebi nosi esenciju srpskog roda. Kada sam je kasnije analizirao shvatio sam da je, nije pretenciozno reći, nastavak misli cara Lazara kada je rekao "nije bitno kolika nas vojska napada, već koje mi vrednosti branimo". Ova pesma je prihvaćena od strane svih društvenih slojeva pa i državnih organa, a često se izvodi na Svečanim akademijama jer njeno izvođenje ostavlja dubok trag kod svakoga ko je čuje - rekao je Goran.

Ova pesma je, kako kaže, zbog nepoštovanja njegovih autorkih prava, nažalost, postala i predmet sudskog spora.

- Pesma "Ne dam", kao jedno izuzetno uzvišeno delo nije mogla da prođe bez problema. Ta pesma je otpevana bez moje saglasnosti, video je postavljen na Kulturni centar bez saglasnosti, na majice i peškire "Srbi za Srbe" su je odštampali bez saglasnosti, tako da je ta pesma završila čak i na sudu. Morao sam da pokrenem i tužbe protiv svih njih zato što nisu ispoštovali moja autorska prava. Onda dođem u situaciju da mediji prenesu moju pesmu kao autora navedu drugo ime. Što se tiče sudskog procesa on je pri kraju. Milica Dosković je bez mog pitanja čak davala i drugima da je pevaju, pa je i na matricu kojoj sam ja dao tonalitet pokušala da da nov tekst, misleći da to svako može da napiše - objašnjava Goran.

Svemu je, naime, prethodila saradnja sa njom. Dodaje je ona nastala prilikom Dana izložbe slika povodom Nato agresije u Zrenjaninu kada ga je pitala da otpeva pesmu "Ne dam".

- Rekao sam "nikakav problem". Kada me je pitala kako da peva, rekao sam joj da je otpeva kao himnu ili koračnicu, i uz par korekcija, pomogao sam joj da je pravilno iznese. Tada, kada je nastupala, decidno sam joj naglasio da obavezno, prilikom svakog izvođenja, zarad promocije moje poezije, istakne vidno ili naglasi ko je tesktopisac. Međutim, ona to nije uradila već mi se nakon godinu dana javila putem mejla da bi me obavestila da je naša pesma doživela veliki uspeh i da je snimljen i spot. Kada sam otišao da pogledam taj spot imao sam šta i da vidim. Na tom spotu nigde nije bilo mog imena. Na sugestiju da to mora da se ispravi, ona je rekla da ne može i ja tada nisam znao šta da radim jer nisam toliko poznavao materiju autorskih prava. Žao mi je bilo, s obzirom da je pesma doživela veliki uspeh, da tako uzvišeno delo postane deo sudkog procesa. Onda sam povukao saglasnost za izvođenje pesme, a ona je do dan danas peva bez saglasnosti - navodi Goran.

Da mu inspiracije ne manjka i da ima nepresušan talenat da sve pretvori u stih, svedoči i broj pesama koje je napisao. Sva svoja dela sabrao je u zbirci "Srcem jednog rodoljuba".

- U rukopisu imam oko 1500 pesama. Ja pišem poeziju, ne samo rodoljubivu, pišem i ljubavnu, poeziju za decu, misaonu, duhovnu. Za sve to imam preko stotine pesama za svaki žanr. Zahvaljujući zbirci "Srcem jednog rodoljuba" i mojim sponzorima, porodici Rajković iz Grocke, ona je otišla do mog kraja i oni su to pročitali - kaže Goran.

Svoje Miliće nije zaboravio, ali je primetio da nema pesmu u kojoj opisuje rodno mesto. Nije mu mnogo trebalo da se lati olovke i papira pa je već sutradan nastala pesma koja je proglašena za zvaničnu himnu Milića.

- Ta pesma je vrlo brzo prihvaćena u mom rodnom mestu i proglašena je zvanično za himnu Milića. Tu pesmu je otpevao redovan profesor na kragujevačkom fakultetu, sada i moj prijatelj, Vojislav Spasić. Nakon toga, kada sam bio u mom mestu, doživeo sam sve obrise slave. Ta publika mi je najdraža i najodanija - naglasio je Vitić.

Njegov vrsni talenat je zapao za oko i predsedniku kompanije "Boksit" u Milićima, Rajku Dukiću, koji je rekao je spreman da finansira Goranove naredne dve zbirke i da bude sponzor pesme koja bi se snimila za promo spot pomenute kompanije.

"Republiko moja Srpska" 

Isti dan Goran dobija još jednu ponudu koju je sa velikom zahvalnošću i ponosom prihvatio.

- Imao sam čast da, na svečanom ručku kojem je prisustvovao premijer Republike Srpske, dobijem sponzorstvo za snimanje pesme "Republiko moja Srpska" koja bi trebalo vrlo brzo da se snimi. Ona bi trebalo do septembra ili oktobra da ugleda svetlost dana i ona je predviđena da se izvede na Dan Republike Srpske na Svečanoj akademiji, a doneće je protojerej zvorničko - tuzlanski Bogdan Stjepanović - rekao je Goran.

Ljubav koja odiše iz Vitićevih poezija postala je njegov prepoznatljivi manir, a kako kaže, gentski ona leži u svome od nas.

- Svi mi svojim genetsim kodom i nasleđem nosimo ljubav prema roditeljima, svojoj sredini, zemlji i otadžbini. Ja imam tu poetsku moć da to mogu da upakujem i napravim lep stih, a šta su najveće vrednosti nakon jednog ljudskog života nego potomstvo, umetničko delo, naučno otkriće, zadužbina, to je ono što čovek može najviše da ostavi od sebe. Nema opstanka srpskog naroda bez nacionalne svesti. Sve moje pesme su pune ljubavi prema srpskom rodu i sve moje pesme posvećujem srpskom rodu. Iako je pesma "Ne dam" nastala u našim najtežim momentima NATO agresije, u toj pesmi se ne oseća osvrt prema neprijatelju, ne postoji nijedna ružna reč. U njoj je sve sama ljubav - naglasio je Vitić.

Milica Dosković: Sud će utvrditi da li su prava prekršena 

Na navode Gorana Vitića da je ona prekršila njegova autorska prava, Milica Dosković za Telegraf.rs kaže da smatra da prava nisu prekršena, ali da će se povinovati odluci suda koji će to utvrditi.

- Poštujem sve umetnike, tako i Gorana. Smatram da nisam nigde prekršila njegova autorska prava i svuda, gde god je bilo prostora i potrebe da se pomene, navela sam ga kao autora teksta. Ne bih dalje komentarisala trenutnu situaciju u vezi sa pesmom. Na sudu je da utvrdi ko je u pravu. Ja ću ispoštovati odluku koju sud donese - navela je Milica za Telegraf.rs.

Ne dam

Ne dam grumen zemlje plodne,

Ni u gaju šljive rodne,

Niti bora, niti jelu,

Ne dam bagrem u svom selu.

Ne dam grmlje a ni cveće,

Ne dam šiblje ni drveće,

Ne dam rosu, ne dam travu,

Ne dam Drinu, ne dam Savu

Ne dam Tisu, ni Moravu,

Gazivode ni Resavu,

Ne dam jutra, ne dam zore,

Ne dam Adu, naše more

Ni ikonu Svetog Save,

Ne dam sveću krsne slave,

Ne dam crkve, ni hramove,

Ne dam komad zemlje ove

Ne dam Sunce, ne dam svice,

Ne dam laste, ne dam ptice,

Pa ni gnezdo prepelice,

Ni u parku ljubičice

Nit' slobode svoje ne dam,

Neću da je ikom predam,

Ne dam korov, ne dam žaru,

Ne dam lokvanj, ne dam baru

Ne dam cvrčka, niti mrava,

Ni u štali mojih krava,

Ne dam kuću, ne dam žito,

Sve je ovde plemenito

Ne dam zgradu, nit' ulicu,

Ni dečiju cipelicu,

Ne dam nebo jer je moje,

Ni zastave sa tri boje

Ne dam Žiču, Studenicu,

Devojačku pletenicu,

Pa ni konje razigrane,

Ni Ljevišku, ni Dečane

Krajputaše koji stoje,

I pesama što se poje,

Ne dam krunu ja dvoglavu,

Nemanjićku Svetu slavu

Ni trobojke svoje ne dam,

Sav ponosan dok je gledam,

Od predaka ne dam groba,

Jer krv naša nije roba

Ni Lazara, Obilića,

Majku devet Jugovića,

Ne dam svetu ja Srbiju,

Ni Kosovo Metohiju

Gde god srpska noga hoda,

Naš je kamen, vazduh, voda,

Mogu samo da zavide,

I zla svoga da se stide.

Junačkoga mismo roda,

Svetinja nam je sloboda,

Korenje je ovde naše,

Uzalud nas ratom plaše.

Autor ove pesme je Goran Vitić.

(Telegraf.rs)