Radio sam i treću smenu, a bio u minusu 50 dolara: Kako je Đorđe "propao" u Kanadi i vratio se u Srbiju

Kako kaže, razne poslove je radio, samo ne one koji su mu primarno zanimanje

Kažu da naše sunce najbolje greje, a to danas tvrdi i Đorđe Đerić (27) koji je dugo maštao o životu u inostranstvu. Nije mnogo razmišljao, uputio se u Kanadu, a danas, iz Srbije, za Telegraf.rs otkriva detalje života "preko bare" i svoju najveću sreću - "povratak u bezbednu Srbiju".

Pričali su ljudi bajke, ali ova nije bila sa srećnim krajem, kaže on. 

Preporučujemo

- Pre dve godine odlučio sam da odem u Kanadu kako bih započeo studije iz oblasti biznisa, jer me preduzetništvo jako zanima. Ljudi često o inostranstvu pričaju veoma bajno, stvara se slika neke idilične sredine i imaš utisak da svi lepo žive. Verovao sam da ću ostvariti neki savršeni balans između studiranja, rada i života - priča nam Đorđe.

Kako kaže, razne poslove je radio, samo ne one koji su mu primarno zanimanje. 

- Bavio sam se raznim poslovima, od dostavljača hrane do radnika na gradilištu, preko radnika u piceriji, čistača skladišta, snimio sam i jedan spot.

Jedna stvar će mu ostati urezana, uprkos lošem iskustvu. 

- Uh, najjača stvar je bila kada sam prodao auto Azerbejdžancu. Stajao sam na parkingu poznatog supermarketa i čekao da se pojavi kupac, a iz auta je izleteo Indijac, Azerbejdžanac i jos dvojica likova. Krenuli su da kruže oko mog auta, ovaj je odmah jedan seo i krenuo da ga voza po parkingu, baš čudna situacija. Na kraju toga svega pregovarali smo za cenu, dogovorili se i pozvali me kod njih na žurku. Prvo sam mislio da će me prodati u belo roblje ili ko zna šta uraditi, ali sam otišao jer su delovali kao kraljevi. Na kraju je došao i moj tadašnji cimer i napili smo se sa njima.

Otišao sa dosta novca, a ostao u minusu

- Dani su bili veoma radni. Ustajao bih ujutru i pravo išao na posao, a najgore mi je bilo kada bih imao predavanja. To je baš bilo naporno. Imao sam period kada sam radio čišćenje zapaljenog Walmarta. Otišao bih iz stana u 18h, a vraćao se sutradan u 10h. Katastrofa period. Baš u toj jednoj smeni stiglo mi je obaveštenje da sam u minusu 50$ na bankovnom računu, a otišao sam sa par hiljada - priseća se Đorđe.

U jednom trenutku, priča, prešli su u stan koji je imao pogled na ceo grad, bila je zapadna strana.

- Toliko sam radio da dve nedelje nisam video zalazak sunca zbog koga sam se radovao kada sam potpisivao ugovor o zakupu stana.

U Kanadi, dodaje, nije mogao, a u Srbiji je stvorio svoj mali biznis. 

- Da se razumemo, ovde radim možda i više, ali vodim svoj biznis. Niko nije znao da dolazim, jedino roditelji. Hteo sam da iznenadim sve i baš su se iznenadili. Svi su se obradovali, naravno bilo je pitanja otkud se vraćaš i tako dalje. Vratio sam se odmah i da sviram nazad sa svojim bendom (muzičar sam već preko 10 godina) nastavio sam sa širenjem svog posla ovde i evo sad već neke dve godine veoma uspešno vodim svoju firmu koja se bavi kreiranjem sadržaja za društvene mreže i imam produkciju koja se bavi snimanjem spotova, reklama i slično - priča nam Đerić.

Osećaj sigurnosti, jedino ima, kaže u Srbiji. 

- Srbija nudi bezbrižnost, ali ne u ekonomskom smislu, znaš da uvek imaš nekoga ko će ti pomoći. Znaš da je ovo tvoja zemlja i taj osećaj sigurnosti ne može da se opiše. Takođe ljudi ne shvataju koliko je Srbija zapravo bezbedna, u Kanadi koja je opet za razliku od SAD daleko bezbednija, nećete videti osobu koja šeta ulicama noću. Centar je pun homelessa i narkomana i nije preporučljivo ići nigde u tom periodu - objašnjava nam.

Gde vam puno obećavaju, savetuje - ponesite malu kesu. 

- Nemojte ići sa prevelikim očekivanjem, nemojte ići sa stavom dolazim iz katastrofa zemlje. Poštujte i cenite zemlju iz koje dolazite. Iznedrila je mnogo značajne ljude i iznela je mnogo velike stvari.

(Telegraf.rs)