Dečani su Đorđu bili presudni za budućnost: Skoro četiri decenije bavi se ovom retkom umetnošću

Vreme čitanja: oko 2 min.

Marinković je već nekoliko godina u penziji i penzionerske dane provodi u svom ateljeu u živopisnom kanjonu reke Jerme, u selu Vlasi, gde slika ikone i freske, nastojeći da sačuva od nestanka srpsko duhovno i kulturno blago

Foto: Aleksandar Ćirić

Đorđe Marinković, Piroćanac koji je ceo svoj radni vek proveo na Železnici kao inženjer, bezmalo četiri decenije bavi se freskoslikarstvom. Za to vreme oslikao je veliki broj svetinja širom Srbije, a kako kaže za Telegraf.rs, nadahnuće da se bavi baš freskoslikarstvom dobio je prilikom posete jednoj od najvećih srpskih svetinja - manastiru Visoki Dečani.

Marinković je već nekoliko godina u penziji i penzionerske dane provodi u svom ateljeu u živopisnom kanjonu reke Jerme, u selu Vlasi, gde slika ikone i freske, nastojeći da sačuva od nestanka srpsko duhovno i kulturno blago.

- Mogu slobodno da kažem da je Srbija zemlja fresaka, jer srpsko srednjovekovno slikarstvo je nešto što je neprocenjivo i nešto što zadivljuje poznavaoce umetnosti širom sveta. Zbog toga sam i početo da se bavim freskoslikarstvom daleke 1987. godine kada sam ušao u manastir Visoki Dečani i ostao fasciniran nestvarnom božanskom lepotom. Tada sam se već nekoliko godina bavio slikarstvom, ali od tog momenta i mog boravka u Visokim Dečanima, više nisam imao dileme čime treba da se bavim u životu - kaže Marinković za Telegraf.rs.

Foto: Aleksandar Ćirić

Marinković je uz blagoslov crkvenih vlasti oslikao veliki broj svetinja širom zemlje.

- Oslikavao sam crkve Svete Trojice u selu Izvor kod Pirota, selu Beleš kod Dimitrovgrada, u Ribnici kod Valjeva i mnogim drugim svetinjama u Dragincu kod Ljiga. Ikonopis i freskoslikarstvo sam učio u početku sam, ali sam mnogo naučio i od jednog od najvećih živih majstora ovog posla - Časlava Colića, koji živi u obližnjem pirotskom selu Jalbotina. Časlav je ostavio je neizbrisiv trag u srpskom freskoslikarstvu - kaže Marinković.

Prema njegovim rečima, sve manje ljudi u Srbiji bavi se freskoslikarstvom.

- To je ono što mi se ne sviđa, jer jedini način da se sačuva neprocenjivo bogatstvo srpskih svetinja jeste upravo da se što više ljudi bavi freskoslikarstvom i kopiranjem fresaka - navodi on. autor fotografija Aleksandar Ćirić

(Telegraf.rs/A. Ćirić)