Istina o brodu iz Viminacijuma, govorili su da je star 70.000 godina: Jedan je čak iz 1. veka pre nove ere

Činjenica je da je senzacija pronaći predmet star 70.000 godina, ipak to što iskopano plovilo datira iz mlađeg doba naše istorije, ne smanjuje mu vrednost

U jeku korona virusa i to baš u vreme vanrednog stanja, Srbijom, ali i čitavim Balkanom, odjeknula je vest da je pronađen odlično očuvani brod u areheološkom nalazištu "Viminacijum". Ovo otkriće iznenadilo je naše naučnike, a odmah je postalo i glavna tema polemika na društvenim mrežama, te su kružile priče da je plovilo staro čak 70.000 godina. Ipak, Ilija Danković iz Arehološkog instituta za Telegraf.rs otkrio je koja je stvarna starost broda i kakvi su sve zanimljivi ostaci pronađeni na tlu naše zemlje.

Preporučujemo

Proleće je 2020. godine, a kašika jednog bagera udara u nešto čvrsto. Na svu sreću, ljudi na terenu odlučuju da stanu sa iskopavanjem i pozovu stručnjake. Da su nastavili dalje, ovaj neprocenjivi komad drveta zasigurno bi bio uništen, a sa njim, i bitan deo naše istorije.

- Ljudi su nas odmah pozvali, izašli smo na lice mesta i videli dosta dasaka. Nismo uopšte bili spremni na to da otkrijemo polovinu jednog velikog rečnog broda, dva čamca i ostatke broda u neposrednoj okolini. Tu rečni tok ne postoji već neko vreme, na površini su bile njive, a ispod se nalazi staro rečno korito Dunava ili Dunavca, to još ne znamo. Ta plovila su tu potonula - počinje priču naš sagovornik.

Ilija se odmah osvrnuo i na spekulacije mnogih po društvenim mrežama. Činjenica je da je senzacija pronaći predmet star 70.000 godina, ipak to što iskopano plovilo datira iz mlađeg doba naše istorije, ne smanjuje mu vrednost.

- Na osnovu posebnih dokaza i nalaza možemo da odredimo starost, a ono što je najbolje utvrđuje je fizičko-hemijska analiza. Konkretno, on je iz 15-16. veka. Na njemu nije bilo predmeta, pa ne možemo da kažemo da li su ga koristili Turci, Mađari ili Srbi. Poklapa se sa vremenom Srpske despotovine. U pitanju je tipični rečni brod ravnog dna sa svim elementima koji su postojali kroz vekove plovidbe na Dunavu - objašnjava Danković.

Ipak, brod trenutno nije izložen za javnost. Pokriven je jer se nalazi u mukotrpnom procesu konverzacije, kako bi se vratio njegov sjaj, jer predstavlja najočuvanije plovilo u postavci Viminacijuma.

- Susreli smo se sa nizom problema, jer nismo bili spremni na ovakav projekat, a naš tim je u hodu učio i snalazio se. Za nekih mesec dana kreće završna faza konzervacije broda, kada će on biti sastavljen. On je sada pokriven jer je tretiran raznim hemijskim sredstvima kako bi se uništili svi organizmi koji mogu da ga ugroze i osuše. On je u ovom prostoru sa kontrolisanom vlagom jer bi ga prebrzo sušenje uništilo. Nadamo da ćemo uskoro moći da ga prezentujemo javnosti - priča nam Ilija pokazujući na obrise predmeta ispod pokrivača koji leže u mračnoj i hladnoj prostoriji nalik na unutrašnjost zemljišta, gde su plovila i pronađena.

Pored brodova, nađena su i sidra. Međutim, Ilija kaže da za sada ne postoji korelacija između njih i brodova, ali da se vredno radi na otkrivanju njihove pozadine.

- Na samom dnu ovog rečnog toka našli smo i tri sidra. Nijedno od njih se ne vezuje za pronađena plovila. Najveće je dugačko 2,30 metara. Pokušavamo sada da utvrdimo i njihovu starost kako bismo saznali kome su ona pripadala - kaže on.

Iako brod koji je podigao Balkan na noge nije ni blizu star 70.000 godina, kako su se neki nadali, Viminacijum čuva delove istorije koji mogu da nam kažu mnogo i o našem, i o drugim narodima. Na prvi pogled, vidimo raštrkane drvene daske koje leže na zemljištu ograđene zaštitnim konopcem, ipak, Danković nam priča koliko su one doprinele našim precima, a neke datiraju čak iz 1. veka pre nove ere.

- Četiri plovila su u većem stepenu očuvanosti i to su dva čamca monoksilnog tipa, izrađena od jednog izdubljenog debla i ostaci dva broda. Kod nekih je ostalo nekoliko dasaka koje su povezane metalnim spojnicama. Najstariji čamac je iz od 150. godine pre nove ere do 50. godine nove ere, znači neki 1. vek pre nove ere i on je jako interesantan. Može biti čamac koji je pripadao keltskom stanovništvu ili prvo prisustvo Rimljana, nadamo se da ćemo biti bliži odgovoru. Drugi monoksil je iz 7. veka što je zanimljivo kada ga stavimo u istorijski kontekst. Ako znamo priče o prvim Slovenima na ovim prostorima koji su prebacivali avarsko stanovništvo u monoksilima, što postoji u pisanim izvorima, onda imamo jednu finu ilustraciju aktivnosti. Jedan od brodova je 10. vek i na kraju ovaj poslednji iz 14. veka. Zanimljivo je i to što smo u ovom koritu našli i jedan krstaški mač sa natpisom "U slavu svemogućeg Hrista", tako da je verovatno u krstaškom pohodu nekom ispao iz ruke u reku dok su išli ka Bliskom istoku - zaključuje naš sagovornik.

(Telegraf.rs)