Nasilno disciplinovanje dece neprihvatljivo, pohvala ima bolji efekat: Stručnjak o izmenama Porodičnog zakona

Vreme čitanja: oko 2 min.

Ona je objasnila da ukoliko se identifikuje, izvesti, ili prijavi roditelj koji primenjuje nasilno disciplinovanje, sistem socijalne zaštite će imati mogućnost da pomogne roditelju

Foto-ilustracija: Shutterstock

Stručnjak UNICEF-a za dečju zaštitu Vesna Dejanović je povodom najavljene izmene Porodičnog zakona rekla da će on imati preventivnu, a ne kaznenu funkciju, kao i da je cilj izmene da se rano interveniše, podrži i unapredi roditeljska praksa.

"Važno je da podsetimo da kaznene mere za teže oblike zlostavljanja i zanemarivanja deteta postoje, nasilje je već kažljivo. Ovim odredbama porodičnog zakona se šalje još jača poruka da postoji nulta tolerancija na nasilje i da nasilno disciplinovanje kao vaspitna metoda nije prihvatljivo i u tom smislu ima preventivnu funkciju, jer ono u stvari otvara mogućnost da se rano interveniše", izjavila je Dejanović za Tanjug.

Ona je objasnila da ukoliko se identifikuje, izvesti, ili prijavi roditelj koji primenjuje nasilno disciplinovanje, sistem socijalne zaštite će imati mogućnost da pomogne roditelju kroz savetodavni rad, sa ciljem da ne dođe do težih oblika zlostavljanja koji su kažnjivi. Na pitanje kakve su reakcije roditelja, Dejanović je navela da su one u najvećem delu pozitivne i dodala da diskusija na ovu temu traje nekoliko godina.

"Istraživanja zapravo govore nešto što jako ohrabruje, da preko 90 odsto roditelja zna i oseća da nasilno disciplinovanje nije dobro, ali da prosto nedostaju nove veštine kako da to prevaziđu. U tom smislu ovo je odgovor na sazrelu svest da treba nešto da menjamo kao roditelji", istakla je Dejanović. Sagovornica Tanjuga je ocenila da su roditelji modeli za decu, pa je zbog toga važno ono što oni govore i čine.

"Ako dete u porodici usvoji nasilje kao model kojim se rešava nesuglasica, neposlušnost, drugačije mišljenje, ono će to jako lako preneti u druge odnose jer će to smatrati normalnim. U tom smislu je savremena nauka zapravo rekla da investicija u prevenciji u nenasilne modele u ranom detinjstvu dugoročna investicija u dobrobit celoga društva i nenasilne metode komunikacije uopšte", navela je Dejanović.

Prema njenim rečima, istraživanja su pokazala da u poslednjih 15 godina opada primena nasilnih disciplinskih metoda u našem društvu. Dejanović je rekla da je lažnih prijava nasilja uvek bilo i dodala da postoje profesionalci koji mogu da ih prepoznaju.

"Sa druge strane ako imate lažnu prijavu, ona će dobrom profesionalcu biti signal za nešto drugo takođe, tako da ne treba da se plašimo lažnih prijava. Treba da ih gledamo kao mehanizam koji će nam pomoći da damo podršku i deci i roditeljima da se njihovi međusobni odnosi temelje na jednom drugačijem modelu", navela je Dejanović. Na pitanje da li su pohvale potrebne detetu u građenju samopouzdanja, Dejanović je istakla da prema mnogostrukim istraživanjima stimulacija i pohvala imaju mnogo bolji i dugoročniji efekat nego kazna.

"Naravno, ako se dogovor prekrši, ako se pređe granica koja je postavljena zajedno sa detetom, treba da postoje nekakve mere koje će ukazati detetu da to nije u redu, ali to se ne radi šamarima i to se ne radi vređanjem, jer to nije dobra poruka i ne daje dugoročni efekat", ocenila je Dejanović.

(Telegraf.rs)