Zbog pesme koju peva Marija iz Banjaluke, plače cela Srbija: "Ne dam komad zemlje ove"

Dok je pevala pesmu "Ne dam" nema kome suze nisu potekle

O nastupu devojčice po imenu Marija Nagraisalović (8) koja živi u Banjaluci od sinoć priča ceo region. Nastupila je na Svečanoj akademiji Ministarstva unutrašnjih poslova i svojim anđeoskim glasom i lepotom zasenila sve prisutne.

Dok je, sva u belom, pevala pesmu "Ne dam" nema kome suze nisu potekle. Na kraju izvođenja numere svi ustali i poklonili joj se. Uz bis je vraćena još jednom na scenu.

Preporučujemo

Pred Marijom je svetla budućnost, a pesma koju je otpevala ima jaku poruku za ceo svet.

"Svetinja nam je sloboda, uzalud nas ratom plaše".

Veliki aplauz i nakon od srca dobila je i od Bratislava Gašića, ministra unutršnjih poslova.

Ne dam 

Ne dam grumen zemlje plodne,

Ni u gaju šljive rodne,

Niti bora, niti jelu,

Ne dam bagrem u svom selu.

Ne dam grmlje a ni cveće,

Ne dam šiblje ni drveće,

Ne dam rosu, ne dam travu,

Ne dam Drinu, ne dam Savu

Ne dam Tisu, ni Moravu,

Gazivode ni Resavu,

Ne dam jutra, ne dam zore,

Ne dam Adu, naše more

Ni ikonu Svetog Save,

Ne dam sveću krsne slave,

Ne dam crkve, ni hramove,

Ne dam komad zemlje ove

Ne dam Sunce, ne dam svice,

Ne dam laste, ne dam ptice,

Pa ni gnezdo prepelice,

Ni u parku ljubičice

Nit' slobode svoje ne dam,

Neću da je ikom predam,

Ne dam korov, ne dam žaru,

Ne dam lokvanj, ne dam baru

Ne dam cvrčka, niti mrava,

Ni u štali mojih krava,

Ne dam kuću, ne dam žito,

Sve je ovde plemenito

Ne dam zgradu, nit' ulicu,

Ni dečiju cipelicu,

Ne dam nebo jer je moje,

Ni zastave sa tri boje

Ne dam Žiču, Studenicu,

Devojačku pletenicu,

Pa ni konje razigrane,

Ni Ljevišku, ni Dečane

Krajputaše koji stoje,

I pesama što se poje,

Ne dam krunu ja dvoglavu,

Nemanjićku Svetu slavu

Ni trobojke svoje ne dam,

Sav ponosan dok je gledam,

Od predaka ne dam groba,

Jer krv naša nije roba

Ni Lazara, Obilića,

Majku devet Jugovića,

Ne dam svetu ja Srbiju,

Ni Kosovo Metohiju

Gde god srpska noga hoda,

Naš je kamen, vazduh, voda,

Mogu samo da zavide,

I zla svoga da se stide.

Junačkoga mismo roda,

Svetinja nam je sloboda,

Korenje je ovde naše,

Uzalud nas ratom plaše.

Autor ove pesme je Goran Vitić.

(Telegraf.rs)