Pacijenata za transplantaciju sve više, organa sve manje: Dve hiljade ljudi čeka na najvažniji poziv u životu

Predsednik Udruženja pacijenata Mladen Todić ocenjuje 2023. godinu kao obećavajuću kada je reč o broju urađenih kadaveričnih transplantacija.

Program transplantacija u Srbiji uspešno se sprovodi već 50 godina, međutim, 2022. bila je poražavajuća kada je reč o broju urađenih kadaveričnih operacija, rekli su iz Udruženja pacijenata “Zajedno za novi život”.

Povodom Nacionalnog Dana donora, koji se u Srbiji obeležava 6. juna, anesteziolog i koordinator za transplantaciju Urgentnog centra, Univerzitetskog klinčkog centra Srbije Saša Knežević ocenio je za Tanjug da je sve više pacijenata kojima je potreban organ, a sve manje potencijalnih donora.

Preporučujemo

“Potencijalni donor ne može da bude svako, jer mi imamo dosta pridruženih oboljenja, kardiovaskularnih, bubrežnih, dijabetesa..i kada pacijenti dožive moždanu smrt, oni ne mogu biti donori. Sa druge strane, mi smo dosta stara nacija u Evropi, i sve je manje potencijalnih donora, a sve više pacijenata kojima treba organ. Prošla godina je bila poražavajuća što se tiče transplantacija, dotakli smo dno evropske lestvice”, kazao je Knežević.

Kao deo tima, koji porodici preminulog pacijenta postavlja pitanje o doniranju organa, Knežević objašnjava koliko je razumevanja obe strane potrebno u tom trenutku.

“Izuzetno je teško postaviti to pitanje. Sa jedne strane imamo 2.000 najtežih pacijenata kojima je jedini lek transplantacija, a sa druge strane izgubili smo pacijente, mlade živote, za koje smo učinili sve i veoma je bitno razumevanje porodice”, rekao je on.

Ukazuje i na to da samo dobro lečeni pacijenti mogu da budu donori, te da porodica treba od početka da ima uvid u njihovo stanje, u lečenje i da u tim teškim trenucima, kako kaže Knežević, na neki način prevaziđu ličnu tragediju, smognu snage i pokušaju da pomognu da se nekome produži život.

“ U Srbiji se program transplantacije sprovodi uspešno već 50 godina, a nekako taj proces ide kao EKG, malo gore malo dole. Nažalost prošle godine je bila ravna linija. Uspeli smo na neki način da ga vratimo u život, iako je to nedovoljno za sada. Potrebno je mnogo rada da se uspostavi sistem da naša deca nikada više ne brinu da li ćemo uspeti da im nađemo organ, da li će se mučiti 20 godina na dijalizi i da skupljaju novac da idu u inostranstvo. Po mom mišljenju to je cilj svih nas koji smo uključeni u ovo, da uspostavimo sistem koji se nikada više neće urušiti”, poručuje Knežević.

Pacijentkinja Olivera Jovanović, jedna je od onih kojima je jedini spas novi organ.

Ona za Tanjug opisuje život tokom čekanja transplantacije kao “okrenuti peščani sat, za koji ne znate koliko će brzo da iscuri”.

“Čekam bubreg, šest i po godina imam dijagnozu hronične bubrežne insuficijencije i trenutno sam u fazi otpočinjanja procedure za ulazak na listu čekanja, dakle čekam da počnem da čekam. Od jako velike je važnosti da se o tome priča, zato što jako mnogo ljudi čeka, a među njima i preko 30-oro dece.

Jovanovićeva posebno ističe problem oko nerazumevanja doniranja organa, jer, kako kaže, tu temu prate samo stereotipi, predrasude, a samo istine nema.

“Ova tema je neopipljiva i nevidljiva i kad se samo u naznakama pomene, na to dođu svi stereotipi, u sve se veruje osim u ono što je prava istina, a to je da niko nikome ne želi da uzme ništa, niti na ružan način ili nasilno. Kada medicina istroši sve svoje resurse, kada nastupi moždana smrt, ti organi mogu da spase nečiji život, i ti organi koji se gase ne moraju da se ugase, jer oni mogu da nastave da žive kroz živote drugih ljudi”, poručila je Jovanović.

Predsednik Udruženja pacijenata Mladen Todić ocenjuje 2023. godinu kao obećavajuću kada je reč o broju urađenih kadaveričnih transplantacija.

“Ako uporedimo sa prethodnom kada smo imali samo dve, a ove godine već imamo 13, to je i dalje nedovoljno za 2.000 ljudi koji čekaju na novi organ, ali se nadamo da će se taj broj operacija utrostručiti do kraja godine. Zajedno možemo više, u prilog tome govore i dve kampanje koje su se udružile, 'Još si mi trag' i 'Najvažniji poziv u životu', jer je očigledan rezultat i to je osnov svega”, kaže Todić.

On je ocenio da je potrebno da se uključi celo društvo, kako bi se podigla svest o važnosti koju doniranje organa ima.

“Mnogo moramo da radimo na tome. Komšije iz Hrvatske su u kampanjama za doniranje organa 20 godina, a potrebno je da se svi činioci društva uključe - od institucija, države, crkve, medija. Očekujem i apelujem da se svi oni uključe u kampanje, i da program transplantacija podignemo na noge u Srbiji, jer zaista imamo fantastične stručnjake koji mogu to da rade u našoj zemlji, a ne da naši građani traže spas u inostranstvu”, zaključio je Todić.

(Telegraf.rs/Tanjug)