Ovi đaci za proslavu mature nisu dali ni dinar: U školi gaje povrće, brinu o životinjama i poštuju autoritet

Ono što je ključno za budućnost dece koja pohađaju ovu ustanovu jeste i činjenica da spajaju teorijski i praktični rad, te u potpunosti mogu da se upoznaju sa zadacima sa kojima će se suočavati na radnom mestu

Miris procvetalih ruža, uredno pokošen travnjak i zidovi bez ijednog grafita sigurno su svima asocijacija za svetsku obrazovnu ustanovu. Ipak, ovakav prizor nalazi se i u malom gradiću na samo sat i po vremena od Beograda. Poljoprivredno-veterinarska škola u Svilajncu, mesto je gde su đaci pristojni, mirni i poštuju autoritet, a sa druge strane već u tinejdžerskom dobu stekli su radne navike, te pored sedenja u klupama vredno brinu o životinjama, povrću i proizvode sopstvenu hranu.

Preporučujemo

Ova škola nalazi se među retkim ustanovama ovakvih obrazovnih profila koje predstavljaju jedno pravo imanje, a s obzirom na to da učenici pristižu i iz drugih krajeva Srbije, opremljena je i domom. Kako i sam direktor Dejan Milunović kaže, ima bogatu istoriju i jedan obrazovni profil novijeg datuma.

- Škola je nastala 1957. godine odlukom tadašnjeg sreza da u Svilajncu otvori školu koja će školovati kadar koji će se stručno baviti poljoprivredom i unaprediti poljoprovredu u ovom delu Resave. Od te godine do danas prošlo je već 66 generacija, tako da škola danas broji 550 učenika od čega je 360 u domu i školuje kadrove za područje rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane u 6 obrazovnih profila i jedan obrazovni profil kuvar iz područja rada trgovine i ugostiteljstva i turzima. Što se tiče same poljoprivrede, ja mislim da smo uspeli u toj misiji da unapredimo poljoprivredu ne samo u Resavi, već i u celoj Srbiji jer dajemo jedan prepoznatljiv školovani kadar i to u različitim poljima. Školujemo učenike na profilima poljoprivredni tehničar, tehničar hortikulture, veterinarski tehničar, prehrambeni tehničar, mesar i rukovalac mehaničar poljoprivredne tehnike, a od pre tri godine tu su i kuvari - pojašnjava direktor Milunović.

Ono što je ključno za budućnost dece koja pohađaju ovu ustanovu jeste i činjenica da spajaju teorijski i praktični rad, te u potpunosti mogu da se upoznaju sa zadacima sa kojima će se suočavati na radnom mestu.

- Imamo zaokruženi ciklus proizvodnje, a škola je prepoznata po tome što nudi odličan spoj teorijske i praktične nastave. Učenici ne samo da uče u školskim klupama, već sve to mogu da pokažu na našem imanju. Imamo imanje od 130 hektara, a u samom krugu škole imamo na četiri hektara ekonomsko dvorište. Tu su plastenici i staklenici sa povrćem i cvećem, farma životinja, prerada mesa, mleka, povrća i voća, kao i mašinski park gde učenici upravljaju i popravljaju poljoprivrednu mehnizaciju - dodaje Milunović, a pored svih ovih odlika, đaci hranu koju proizvode kasnije i konzumiraju na svakodnevnoj trpezi.

Škola je takođe prepoznatljiva i po tome što su porodice generacijski učile u ovoj ustanovi, pa se može reći da se znanje prenosilo sa kolena na koleno. Sa druge strane, zbog doma učenika, mnoga deca širom Srbije opredeljuju se da upišu školu baš u Svilajncu.

- Kod nas je pravilo da je ovo generacijska škola, i to je naša najbolja reklama od usta do usta kada vas neko preporuči i prepozna mlade stručnjake koji nastavljaju visoko obrazovanje, to mnogo znači ustanovi. Dolaze nam učenici iz čitave Srbije, na primer iz Kraljeva, Čačka... - tvrdi naš sagovornik.

Ipak, direktor je svestan da poljoprivreda današnjoj deci nije atraktivno zanimanje. Uprkos tome, ova ustanova trudi se da svojim đacima obezbedi najbolje uslove i zainteresuje ih za bavljenje ovim profilima.

- Danas je problem demografija, dece je sve manje i manje i to se naravno odražava i na upis učenika u našu školu. Poljoprivreda nije polje koje je previše aktuelno učenicima, ali mi moramo da shvatimo da bez zemljoradnje nema hrane, moraćemo da vratimo u tred poljoprivredu. Mi pokušavamo unapreivanje naše proizvodnje da poljoprivredu učinimo što atraktivnijom i nadam se da će to da se prepozna i da će učenici da se opredele za nas - dodaje on.

Dvorište uređeno pod konac, mali zoo vrt

Aktivnost đaka, njihovih profesora i pomagača vidi se na svakom koraku kroz dvorište. Svaka travka uredno je potkresana, dok posađene ruže prate asfalt čitavom dužinom. Ono što posebno privlači pažnju je i mali zoo vrt koji se nalazi na jednom delu imanja. Već na ulasku čuju se razne vrste ptica, a kasnije i domaće životinje, kao i jedna kobila koja oprezno proviruje kroz svoju štalu. Profesori nam pričaju da su deca već izgradila određeno poverenje sa životinjama, pa ih gledaju kao svoje ljubimce.

- Na našoj farmi uzgajamo mlečne krave, tovne svinje i manji broj ovaca. Učenici smerova poljoprivredni tehničar i veterinarski tehničar su u direktnom kontaktu sa životinjama. Ono što je prednost je to što su to naše životinje i učenici mogu da proprate životinju od rođenja. Oni ih gaje i rade sve. Velikim delom je proizvodnja hrane mehanizovana, a ostatak se radi ručno, to je hranjenje, čišćenje i muža. Veoma veliki broj đaka nastavlja dalje školovanje na fakultetima u Srbiji - potvrđuje direktor Poljoprivredno-veterinarske škole.

Deca veoma vredna i vaspitana, maturu platila škola

Iako je u toku školske godine dom pun đaka, kada je naša ekipa posetila ovu školu bilo ih je mnogo manje, jer je većina njih otišla svojim kućama zbog kraja školske godine. Ipak, oni koji su i dalje ovde, mirno su sedeli i učili, a svako od njih uredno nam je poželeo dobar dan uz osmeh na licu. Učionice i amfiteatar deluju svetski, a klupe su doslovce netaknute. U ovoj školi ne vlada običaj kao u drugima, da đaci svoje potpise ostavljaju na stolariji, a otpad nećete pronaći nigde drugde osim u kanti za smeće.

Kako i sami profesori kažu, sa ovim učenicima problema nema. Retko se susreću sa slučajevima vršnjačkog nasilja, a čak i ako do njega dođe, stručne službe brzo reaguju i problem se reši.

Verovatno zbog ovakvog odnosa prema drugarima iz klupe, ali i profesorima, ova deca za proslavu mature nisu dala ni jedan jedini dinar. Celokupnu sumu za svakog od njih finansirala je škola, jer su đaci u toku cele godine uzgajali voće i povrće koje se kasnije prodaje u njihovoj prodavnici, te su tako sebi i obezbedili slavlje. Jedino što je bio njihov zadatak za maturu jeste da odluče šta žele da obuku i pojave se na slavlju.

"Svilajnac - vrata u raj Jugoistočne Srbije"

Projekat se sufinansira sredstvima Opštine Svilajnac.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

(Telegraf.rs)