Porodica iz Srbije pribegla drastičnim merama da bi udomila psa: Luna dobila novi dom, a oni pretnje smrću

Jovan i Edina su zbog selidbe morali da pronađu nekoga ko će se starati o njihovoj Luni. Danima su bezuspešno pokušavali da udome svog predivnog bigla, ali se niko nije javljao. Onda su se odlučili na neobičan korak, zbog kog i dan danas ne spavaju mirno

Edina P. i njen suprug Jovan pred selidbu su morali da nađu novi dom svom kućnom ljubimcu jer nisu imali srca da psa Lunu iz uslova života sa dvorištem premeste u život u garsonjeri, ali je način na koji su pokušali da privuku pažnju javnosti naišao na brojne osude, pa i ozbiljne pretnje.

- Mi se selimo iz kuće i ja sam pre nedelju dana u raznim grupama na društvenim mrežama objavila da želim da udomim psa. Niko se nije javio. Pisala sam i udruženjima za zaštitu životinja, oni su takođe objavili, ali se i dalje niko nije javljao. Čak su i u azilu u Bačkoj Topoli rekli da nemaju mesta. Nismo imali srca da je izbacimo napolje, ja nju mnogo volim, vodim brigu o svom psu. Vaksinisana je, pola dana je bila unutra, pola u dvorištu, zavisno od toga kakvo je vreme - počinje Edina svoju priču za Telegraf.rs.

Preporučujemo

Kako se baš niko nije odazvao molbama za udomljavanje preslatkog bigla, Edinin suprug došao je na ideju kako da privuku pažnju ljudi i potencijalno brže svom psu pronađu dom.

- Napisali smo da će, ako je ne udomimo u roku od dva dana, biti uspavana. Naravno, uspavljivanje psa nikada nam nije bila namera, samo smo želeli da se neko sažali i da je uzme. Očekivali smo da će na taj način ljudi pre da obrate pažnju i da podele našu objavu o udomljavanju. Na taj način smo psa udomili u roku od dva sata. Ja sam to objavila, a ljudi su počeli da mi pišu da sam monstrum, da će da me ubiju, osuđivali su, vređali, pretili. Postoji čak i mogućnost da će da podnesu krivičnu prijavu. Malo ko je hteo da čuje istinu ili da razume situaciju - dodaje.

Kako kaže, svog ljubimca nikada ne bi uspavala, jedina namera koja je bila iza takve objave bila je da mu pronađu topli dom.

- Zaista smo samo želeli da privučemo pažnju jer više nismo znali kako. Psu je bio potreban dom. Najviše bih volela da mogu da je povedem sa sobom, ali šta će ona u garsonjeri, kada je navikla da ima dvorište, gde da trči. To mi je kao da je u zatvoru, da ceo dan bude u tako malom prostoru. Ja sam odgovorila ljudima na poruke i posle sam napisala i objavu u kojoj sam objasnila da smo udomili psa, kao i da ne bismo zaista nikada uspavali psa. Ljudi na to uopšte nisu obratili pažnju i i dalje me osuđuju zbog toga što ne vodim psa sa sobom i zbog načina na koji sam želela da privučem pažnju - kaže Edina.

Kako kaže, takav način za privlačenje pažnje možda nije bio ispravan, ali jeste bio jedini način za uspešno udomljavanje, što se posle objave i pokazalo, jer ljudi uglavnom reaguju samo kada je situacija izuzetno alarmantna.

- Ranije, kada sam pomagala ljudima da prodaju pse, osuđivali su me jer prodajem iako nisam prodavala ja, već sam samo želela da pomognem. Sada kada poklanjam, opet sam osuđena. Možda neko ne može da kupi psa, pa sam poželela da ga udomim. Ali ipak se niko nije javio. Ne bih je nikada uspavala. Nisam toliko zla. Mnogo je volim. Kad smo je dobili nismo znali da ćemo da se selimo. Tako je ispalo, da sada moramo da se odselimo. Ja za nju želim najbolje. Ako ja ne mogu da joj pružim to što zaslužuje, možda će neko drugi moći - dodaje.

Ističe da razume reakciju ljudi, ali joj je žao što joj niko nije verovao kada je rekla da nije zaista nameravala da uspava psa.

- Ako toliko brinu za mog psa, zašto niko pre nije delio oglas za udomljavanje ili je udomio, već smo morali da napišemo tako nešto da bi uopšte neko obratio pažnju? Da sam sposobna da uspavam psa samo zato što se selim, ne bih toliko dugo brinula o njoj. Nisam srećna što sam morala da je udomim, volela bih da sam mogla da je povedem sa sobom - ističe Edina.

Ona kaže da je veoma vodila računa kod koga će da udomi svoju Lunu.

- Javio se jedan stariji par koji je hteo nekog mirnjeg psa, a moja Luna je nemirna, trčkara. Ja sam im iskreno rekla da to nije pas za njih. Žena koristi štap pri hodu, a Luna ume da bude neuhvatljiva. Bolje bi joj bilo sa porodicom koja ima decu i dvorište. Pronašla sam roditelje kojima je lekar rekao da bi bilo dobro da dete ima psa kao terapiju da ranije progovori. Ja sam udomila psa kod njih. Kod njih će da ima život na kakav je navikla. Meni je bitno da sam joj našla dom - zaključuje Edina.

(Telegraf.rs)