Srbi dele isto neslavno mesto po broju pušača i obolelih od raka: Porazni rezultati istraživanja među decom

Na Svetski dan bez duvanskog dima stručnjaci upozoravaju da se kašalj ne sme ignorisati, podsećaju da u zemlji ima oko 7.000 obolelih od karcinoma pluća

Na Svetski dan bez duvanskog dima predstavnici struke, zdravstvenih institucija i udruženja pacijenata saopštili su poražavajuće podatke. Srbija je druga u svetu po broju pušača i druga po broju obolelih od raka pluća.

"Učestalost broja pušača u nekoj populaciji direktno je povezana sa brojem obolelih od raka pluća. Naša Srbija je tu najbolji primer, jer je druga država u svetu po broju pušača i druga država u svetu po broju obolelih od karcinoma pluća. To su stvarno dramatični podaci", rekla je doc. dr Milica Kontić Jovanović, načelnik Odeljenja za molekularnu i imunoterapiju karcinoma pluća, Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije.

Preporučujemo

U prostorijama te klimike održana je konferencija za medije na kojoj je Kontić Jovanović podvukla da se statistika ne menja, te da se podaci o velikom broju pušača i velikom broju obolelih u našoj zemlji održavaju.

Novim terapijama u zemlji se leči oko 720 pacijenata. Od tog broja oko 450 njih je na imunoterapiji, rekao je zamenik direktora sektora za lekove i farmakoekonomiju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Željko Popadić.

Pridružujući statističke podatke, direktor Klinike za pulmologiju UKC Srbije ass. dr Mihailo Stjepanović istakao je da se na klinici, u kojoj se pacijenti zbrinjavaju još od 1932. godine, pregleda 50.000 pacijenata na godišnjem nivou, od čega se oko 5.000 njih bolnički leči.

"Najveći broj obolelih su pušači", napominje uz ocenu da se kasno javljaju.

Prva iskustva između 11. i 15. godine

Objašnjava da ne pridaju značaja kašlju koji je kod pušača uobičajen, te da ne primete kada postane uporniji, izraženiji i promeni intenzitet.

Podaci istraživanja, sprovedenog 2022. godine, a u kom je učestvovalo 3.962 učenika iz 101 osnovne i srednje škole u Srbiji, jednako su loši, navodi dr Biljana Kilibarda, šef kancelarije za prevenciju pušenja Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Pokazuju da je 15 odsto učenika koji su bar jedanput tokom života pušili cigarete, a da je procenat dece korisnika nargile i zagrevanih duvanskih proizvoda manji: 12,8 odsto, odnosno 6,3.

Podaci pokazuju da se sa pušenjem počinje u uzrastu 11-15. godine, te da je jedan od pet učenika probao elektronske cigarete.

Kilibarda poziva pušače da pozovu besplatnu telefonsku podršku za odvikavanje od pušenja: 080 020 0002, u vremenu između 11 i 14 sati, svakog radnog dana.

Program za odvikavanje postoji i pri Klinici za pulmologiju.

O broju savetovališta, koji je nevelik, govorila je i prof. dr Vesna Turkulov, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja. Na pitanje novinara govorila je i o kaznama predviđenim za nepoštovanje zabrane pušenja u zdravstvenim ustanovama. Kako ističe, sva nepoštovanja se mogu prijaviti osobi koja je nadležna za sprovođenje zakona, te da su kazne novčane i da važe i za zaposlene i za pacijente.

O svom iskustvu bivšeg pušača govorila je i predsednica Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim Plućima" Olja Ćorović, navodeći da se poroka rešila onog časa kada je čula da je njen suprug oboleo. Ona je izlečila zavisnost, ali je za njega bilo kasno. Preminuo je u 56. godini.

U zemlji je danas oko 7.000 obolelih od raka pluća. Većina se leči klasičnim metodama. Nešto preko 700 pacijenata se leči inovativnim terapijama - imunoterapijama i ciljanim.

"Ja nisam stručna, ali sam sticajem okolnosti morala da se uputim. Na tu terapiju imaju pravo pacijenti sa krupnoćelijskim karcinomom pluća budu testirani i tek tada, ako ispunjavaju uslove, oni su kandidati za terapiju. Oni sa sitnoćelijskim karcinomom nisu kandidati uopšte.

Kada je to uvedeno u Evropi, kriterijumi su bili oštriji. Sada se kriterijum za terapiju spušta. Očekujemo ne samo proširenje liste lekova, nego i spuštanje praga za lečenje inovativnom terapijom. Čak negde u svetu svim pacijentima uz hemioterapiju daju imuno da vide kako će da odreaguju. Čak i neki pacijenti koji su kandidati, ne odreaguju na imunoterapiju", objašnjava Ćorović u razgovoru za Telegraf.rs, navodeći da su svi pacijenti, koji su u ovom času kandidati za inovativnu terapiju, pokriveni, te da bi se spuštanjem praga za lečenje tom terapijom broj pacijenata mogao povećati na oko 3.500 ukupno.

(Telegraf.rs)