"Bili su uvek veseli, šta se dogodilo?" Psiholog otkriva kako mladi postaju žrtve sopstvene zamke na mrežama

Psiholog Zoran Musterović o slučaju samoubistva jutjubera koji se dogodio 23. maja u Surčinu

Bio je veseo, nasmejan, izgledao je srećno - šta se dogodilo? Ovo pitanje često čujemo nakon što stigne vest o mladom i uspešnom čoveku koji je sebi oduzeo život.

Mirko Rašić, automehaničar i jutjuber, pronađen je mrtav 23. maja u Surčinu. Njegov jutjub kanal brojao je više od 140.000 pratilaca, a komentari ispod videa bili su više nego pozitivni, publika ga je ispod svakog klipa bodrila, podržavala i bila "vetar u leđa". Mirko od devete godine radi sa ocem, a postao je i influenser u oblasti mehanike i automobilizma. On je nesebično delio svoje stručno znanje na društvenim mrežama i time privukao veliki broj zaljubljenika u mehaniku.

Preporučujemo

Ovo nije jedini tragični slučaj te vrste. Setimo se mlade manekenke Marije Ćurčić koja je pre četiri godine oduzela sebi život u 25. godini.

Pre nešto više od godinu dana policija je pronašla telo mlade gejmerke, influenserke i jutjuberke Kristine Kike Đukić u njenom stanu u Beogradu, a ustanovljeno je da na telu nije bilo tragova nasilja, te se pretpostavlja da je slučaj samoubistva.

Svi ovi mladi ljudi bili su poznati na društvenim mrežama i uživali veliku pažnju publike. Nama su prikazivali svoja lica u najboljem raspoloženju i prenosili pozitivnu energiju, a niko nije znao šta oni kriju u svojim dušama i da li su zaista njihovi osmesi iskreni ili to čine da bi u nama izazvali te osećaje zadovoljstva dok gledamo njihov sadržaj, a kada se crvena lampica na kameri ugasi, vraćaju se u svoje stvarne živote u kojima samo oni znaju šta ih je čekalo i sa čime su se borili.

Društvene mreže su jedan poseban svet koji izgleda tako šaren i veseo, koji deluje tako savršen i idealan, u kome niko nema problema i u kome su nam na prvi pogled svi najlepši, najsrećniji i žive bajku. Oni koji proizvode takav sadržaj na Instagramu ili Jutjubu predstavljaju se kao uspešni, šarmantni i harizmatični, a vremenom dobijaju sve više pratilaca, a sa njima i veću pažnju, a njihov cilj je da tu pažnju koja se manifestuje u lajkove, komentare i klikove zadrže.

Prema rečima psihologa Zorana Musterovića osobe koje na društvenim mrežama imaju mnogo pažnje i pratilaca postaju žrtve sopstvene zamke. Kod njih se javlja nemogućnosti da tu ulogu i dalje uspešno igraju, jer im je za nju potrebno sve više energije, a koju nemaju zbog prisutnosti depresivnosti sa kojom ne mogu da se suoče.

"To često zovemo puzajuće depresije, jer su tihe, teže primetne, a način na koji se mladi ljudi trude da se izbore su suprotne emocije kao što su smeh i učešće u veseljima kako bi pobegli od sopstvenih emocija. Što "uspešnije" pokrivaju za njih teške emocije i stanja, to se ona pojavljuju u intenzivnijem obliku u vidu patnje, tuge, osećanja besmisla i da je sve što rade besmisleno bežanje od sopstvene provalije", kaže za Telegraf.rs psiholog Zoran Musterović.

Ova pojava "nasmejane depresije" je posebno prisutna kod mlađih osoba i adolescenata i vrlo ju je teško uočiti, jer znake slabosti ovi ljudi obično kriju i od sebe i ne pričaju o njima. Ali suicidne misli ne moraju nužno da se pretvore i u suicidne namere.

"Njihovi strahovi i patnje se ne uklapaju u aktuelni život, te i okolina ne očekuje da imaju takve probleme, pa i neke znake ne uzimaju za ozbiljno. Suicidalne ideje najčešće se ne pretvaraju u namere i ponašanje. One su kratkotrajna stanja koja i sam čovek želi da prevaziđe. Preživljavanje je iskonska potreba čoveka, da sve izdrži i nastavi da živi." objašnjava psiholog Musterović.

Ključnu ulogu u okruženju osoba koje ispoljavaju suicidalnost igraju prijatelji i porodica. Prema rečima ovog psihologa, teško biti u njihovom okruženju jer njihovi bližnji osećaju veliku odgovornost za njih. On dodaje da je važno za ljude koji imaju strahove i slabosti da ih njihovi bližnji saslušaju i ohrabre, ali da nikako ne umanjuju značaj njihovog problema. Oni treba da budu podsticaj da osoba zatraži stručnu pomoć.

"Stručna pomoć je neophodna kako bi izašli iz ozbiljnih depresivnih stanja ili epizoda koje za posledicu imaju suicid. Jako je važno za takve ljude, koji slično izjavljuju, da ih bližnji ljudi saslušaju i ohrabre, ali ne negiraju njihov problem, niti ga minimalizuju", kaže Musterović.

(Telegraf.rs)