Grujičić objasnila kako je izgledala terapija sa učenicima i kako je psihoterapeutkinja došla u "Ribnikar"

Grujičić se osvrnula i na muzikoterapiju koju je dva dana nakon masovnog ubistva u školi sa jednom grupom dece sprovela doktorka Ranka Radulović iz Klinike za psihoterapiju

Ministarka zdravlja Danica Grujičić na sednici Skupštine Srbije objasnila je da je psihijatar i psihoterapeut Ranka Radulović došla u OŠ "Vladislav Ribnikar"nakon što se Ministarstvo zdravlja obratilo Institutu za mentalno zdravlje i Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, prenosi Blic.

- O tome koga ćemo poslati u školu "Vladislav Ribnikar" odlučivali su direktorka Instituta za mentalno zdravlje Milica Pejić, koja je prvih dana bila lično tamo, kao i profesor Milan Latas. Poslali smo kliničke psihologe, doktore nauka, primarijuse, profesore, docente i svi su se odazvali i to volonterski. Tako da smo poslali one koji se bave ovakvom problematikom. Niko od njih nije amater niti bilo šta drugo, već se radi o zaista profesionalcima koji su dokazani što možete videti i po njihovim biografijama - rekla je ministarka.

Preporučujemo

Grujičić se osvrnula i na muzikoterapiju koju je dva dana nakon masovnog ubistva u školi sa jednom grupom dece sprovela doktorka Ranka Radulović iz Klinike za psihoterapiju.

- Kada je u pitanju muzikoterapija, da li je ona zaista u ovom trenutku potrebna ili ne, o tome će odlučiti spoljašnji stručni nadzor Klinike za psihijatriju gde radi žena koja je bila sporna. Inače, muzikoterapija je priznati metod lečenja. I ona je registrovana kao takva, ne samo kod nas nego i u svetu - poručila je Grujičić.

Ministarka je dodala da su se deci u školi obratili oni koji umeju da rade sa njima.

"Bilo je dece koja su imala krivicu preživelih"

- Tog dana, 5. maja, doktorka je primetila jednu grupu dece koji su prvi put ušli u školu posle 3. maja, došli su po svoje stvari koje su ostale u učionicama, nije videla roditelje sa njima, oni su se držali za ruke, bili su potreseni, neki su plakali, i ona je prosto predložila da uđu zajedno sa nastavnicima i obave jednu grupnu seansu. Deca su želela da razgovaraju o tome šta se dogodilo, da ispričaju svoje viđenje tog događaja, da rekonstruišu iz svog ugla kako je sve izgledalo. Bilo je dece koja su imala krivicu preživelih, grupa im je pružila podršku i onu su shvatili da ne treba da se osećaju krivim zato što su živi - navela je Grujičić.

"Muzika je puštena preko telefona"

Kako je rekla, u jednom trenutku je jedna devojčica pomenula neku narodnu pesmu.

- Oni su bili valjda na ekskurziji i to je poslednji put da je dečak koji je ubijen zajedno sa njima pevao tu pesmu. Koleginica je u tom trenutku procenila da bi bilo dobro da svi čuju tu pesmu. Znači, nije to bilo pevanje, nego je muzika puštena preko telefona. I deca su se nakon određenog perioda razišla - kazala je Grujičić.

Kako je rekla, zna da smo svi različiti i da različito reagujemo na određene stvari i zato je predložila da se "svi razgovori i učenika i roditelja i profesora koji osećaju potrebu za psihološkom podrškom odvijaju u zdravstvenim ustanovama".

(Telegraf.rs)