Žrtve na meti nasilnika uprkos zabrani prilaska: Kako sprečiti kobni ishod

Mera zabrane prilaska uvedena je pre šest godina Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici.

Od početka godine u slučajevima porodičnog nasilja izrečeno je više od 11.000 hitnih mera udaljavanja iz stana i zabrane prilaska žrtvi. Ipak, poslednje ubistvo 26-godišnje devojke u Novom Sadu, koju je usmrtio partner, ponovo je otvorilo pitanje da li je to dovoljna zaštita žrtve i da li se kobni ishod mogao izbeći.

Dve nedelje pre nego što je usmrtio, devojka ga je prijavila za nasilje. Iako su mu izrečene hitne mere zabrane prilaska i udaljavanje iz stana, to ga nije sprečilo da je usred dana ubije u novosadskom kozmetičkom salonu, prenosi RTS.

Preporučujemo

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra uzazuje da je oružje tom čoveku bilo oduzeto, ali da on radi u prodavnici oružja.

- Hitnu meru izreći nekome ko je lovac, koji je obučen da rukuje, koji ima lično oružje u posedu, koji je tim oružjem pretio da će je ubiti, kome to oružje jeste bilo oduzeto, ali taj isti čovek radi u prodavnici oružja. Ja ne znam kako - građanima i građankama Srbije je jasno da takav učinilac time što je već pretio, da će to da dovrši, samo dežurnom tužiocu nije bilo jasno i on se saglasio sa tim da policija izrekne tu najblažu, preventivnu meru - ističe Macanovićeva.

Mera zabrane prilaska uvedena je pre šest godina Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici. Jasno je propisano i to da njeno izricanje zavisi od procene policajca, na osnovu više faktora – da li je nasilnik ranije bio osuđivan i za koja krivična dela.

"Policajac odlučuje o hitnoj meri, ali tužilac može da pregazi tu odluku"

Koordinatorka za rodno zasnovano nasilje u Višem tužilaštvu u Beogradu Gorjana Mirčić Čaluković kaže da će policijski službenik odlučiti da li će primeniti hitnu meru ili ne.

- Međutim, kada policajac zove dežurnog tužioca, dežurni tužilac nema nikakve prepreke da kaže – u redu, vi to smatrate, ali ja smatram da u ovom slučaju ima krivičnog dela, da ima osnova da ovo lice bude zadržano i da težom merom pregazi odluku policijskog službenika - objašnjava Mirčić Čalukovićeva.

Zakon ne predviđa svakodnevni nadzor

Policija reaguje ako nasilnik prekrši meru, ali tek po prijavi. Zakon ne predviđa svakodnevni nadzor.

Profesorka Kriminalističko-policijske akademije u Beogradu Dragana Kolarić kaže da je u decembru prošle godine doneto uputstvo o standardnim operativnim procedurama kada je u pitanju sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici.

- I sada postoji obaveza tih specijalizovanih timova za sprečavanje nasilja u porodici da jednom nedeljno kontaktiraju žrtvu telefonski ili na drugi način, i da najmanje dva puta u toku trajanja hitnih mera kontaktiraju žrtvu i vide kakvo je stanje bezbednosti - dodaje Kolarićeva.

Bezbednost žrtve mogla bi da bude bolja, ukoliko bi se, na primer, nasilniku uvela neka vrsta elektronskog nadzora, saglasni su upućeni. Jednoglasni su i u tome da same izmene zakona nisu dovoljne.

"Pravo ne može da bude čarobni štapić"

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Uroš Novaković ističe da pravo sada ne može da bude magično, neki čarobni štapić, koji bi otklonio sve posledice.

- To je sistemski proces na kome treba raditi. Možemo doneti još dosta novih zakona, ali ukoliko sa druge strane ne sprečimo dotok tog nasilja kroz neke obrasce koji vladaju u društvu, u medijskim nastupima, u javnom prostoru, nećemo moći da sprečimo nasilje - smatra Novaković.

U porodičnom nasilju od početka godine stradalo je 16 žena i dve devojčice. Gotovo svake nedelje jednu ženu ubije sadašnji ili bivši partner ili muški član porodice.

(Telegraf.rs)