Milan je kabinu teretnjaka zamenio za hodočašće do Ostroga: Popucali mu žuljevi i patike ali on ne odustaje

Za sve one koji žele da krenu na putovanje slično njegovom, ima samo jednu poruku

Na put dug blizu 400 kilometara, peške je krenuo Milan Vukomanović Mićo iz Čačka ka manasitru Ostrog u Crnoj Gori. Kaže da mu se ovo hodočašće javilo preko noći i želeo je to da ostvari, pa je krenuo put velike svetinje u Crnoj Gori.

- Nisam se mnogo razmišljao, krenuo sam 17. maja na taj put, bila je sreda kada sam krenuo iz centra Čačka, a sada sam već stigao do Prijepolja. Kada sam tu stigao rešio sam da konačimu u manastiru Mileševa - kaže za RINU ovaj hodočasnik.

Preporučujemo

Dalje planira da put nastavi preko Jabuke, zatim preko Pljevalja i Žabljaka, pa sve do manastira Ostrog koji se nalazi u steni između Nikšića i Podgorice.

- Od pešačenja stvorili su mi se plikovi i žuljevi koji su popucali, ali nijednog trenutka mi nije palo napamet da odustanem. Svratio sam u Dom zdravlja u Novoj Varoši, gde su mi sve te povrede malo sanirali i namazali jodom pa sam nastavio put - rekao je Milan.

Na početku hodočašća pratilo ga je veoma loše vreme. Na Beloj zemlji kod Užica morao je da sačeka kako bi stao ogroman pljusak.

- Kada sam kretao na put nedaleko od Čačka, desilo mi se pravo čudo. Svratio sam u manastir Vavedenje u ranim jutarnjim satima, želeo sam da u toj svetinji zapalim sveću i kako nikoga nije bilo ranom zorom, a ja sam ne pušač, nisam imao sa čim da tu sveću zapalim, a nije ni jedna na postolju gorela. Potražio sam upaljač ili šibicu od jedne monahinje koja mi je dala a zatim i ispratila do mesta gde se sveća pali, kada sam došao do mesta gde se pale sveće, jedna jedna je gorela, ostao sam u šoku. To mi je nateralo suze na oči i mislim da je to neki božji znak, to mi je dalo snago da nastavim i ne odustanem - dodaje hodočasnik.

Za sve one koji žele da krenu na putovanje slično njegovom, ima samo jednu poruku.

- Ako nešto volimo, to treba i na delima da pokažemo, jer mislim da ljubav ne zna za granice. Svako jutro se budim sa nekom novom energijom koja me vuče da nastavim dalje put. U planu mi je prvobitno bilo da ceo put predjem za 10 dana, ako bi prelazio oko 40 kilometara dnevno, medjutim bolovi u nogama i žuljevi su bili toliko jaki da će moje putovanje dosta duže trajati, dodajem da nisam u kondiciji jer sam vozač kamiona. Do sada sam promeni tri para obuće i ranac koji nosom sa sobom težak je blizu 10 kilograma - zaključuje Milan.

(Telegraf.rs)