Deda Ibra (89) je najstariji padobranac u Evropi: Osvojio brojne nagrade, a ovo je tajna njegovog uspeha

Mladima poručuje da treba da ostvare svaki svoj san, a pre svega savetuje im da se školuju

Ibrahim Kalesić iz Tuzle, poznatiji kao deka Ibra, celoj Evropi može da posluži kao primer kako očuvati mladalački duh. Sa 89 godina i dalje redovno skače sa padobranom, a ujedno je i najstariji padobranac na tlu našeg kontinenta. Ipak, uz silne pohvalnice i nagrade, skromno priča o svojim uspesima, a ove godine, kao i prethodnih pet, učestvovao je na međunarodnoj manifestaciji "Balkanski skok prijateljstva"na aerodromu Lisičji jarak kod Beograda.

Preporučujemo

Iako je prvi put iz vazduha skočio davne 1951. godine, i danas se živopisno seća tog iskustva. Za Telegraf.rs tvrdi da straha nije bilo, a da je želja za skakanjem došla prirodno, jer je oduvek voleo adrenalin i ekstremne aktivnosti.

- Aktivno se bavim padobranstvom od 1951. godine, a do danas imam 1477 skokova. Prvi skok je bio iz znatiželje, kao dete sam bio nestašan i voleo sam ekstremne stvari i želja mi se ispunila. Padobranstvo je ekstremni sport, ali se pravila moraju poštovati jer se u ovom sportu greši samo jednom. To je bilo neopisivo, nisam ni znao kako će to izgledati niti šta da očekujem. Taj prvi skok bio je u Aeroklubu "Tuzla" i od tada sam nastavio. Obišao sam čitavu bivšu Jugoslaviju i imali smo turneje po mesec dana u svakoj republici - objašnjava nam Ibrahim.

Kasnije, ovaj Tuzlanin odlazi u Vršac, gde nastavlja da trenira i obučava se, a u tom gradu ujedno pravi i najveći broj skokova. 1955. godine odlazi na služenje vojnog roka i na njegovu veliku žalost, prestaje da skače na čak 25 godina. Ipak, ni dugačka pauza nije ga sprečila da ostvari neverovatne uspehe.

- U Paraćinu sam dobio pomoć i ponovnu obuku nakon rata. Imam dva jugoslovenska rekorda i pojedinačni i ekipni. Sav moj trud i rad je nagrađen. Najdraža mi je zahvalnica sa srebrnim vencem koji sam dobio od tadašnjeg predsednika Tita. Bog mi je podario zdravlje i dobro me služi, pa eto imam priliku i dalje ovim da se bavim - poručuje Ibra.

Jednom bio na ivici smrti

Ni ogromnu iskustvo deka Ibru nije sprečilo da dva puta dospe u veoma teške situacije, a jednom je čak bio i na ivici smrti.

Zbog toga savetuje svima da slušaju preporuke instruktora u toku skakanja, ali i da posle neuspeha ne odustaju.

- Nakon pauze prva dva-tri skoka bila su veoma napeta. Desio mi se incident kada sam obučavao jednog učenika. Bio je dobar padobranac, ali se plašio slobodnog pada i otvarao je padobran posle samo 5 sekundi. Tada smo radili vezanu zadršku sa 2500 metara, ja sam mu sve objasnio i kada ću ga pustiti. Rekao sam mu da samo ostane u položaju u kom jeste, odvojio sam se od njega, a on je napravio kardinalnu grešku, taj skok je bio pitanje mog života. Stavio je ruke nazad i napravio spiralu i našao se ispod mene. Došlo je do toga da sam u tom momentu osetio kao da sam udario u beton, a celo telo mi je bilo plavo od pritiska. Šest meseci sam se lečio od tog udarca - priča nam Kalesić.

Za razliku od ove, druge "opasne" situacije priseća se sa osmehom. Došlo je do niza problema jer je Ibra sleteo u vrlo mali prostor, a tačno na cilju našlo se ni manje, ni više, nego dete. Kako bi spasao mališana, Tuzlanin je odlučio da ponovo ugrozi svoje zdravlje.

- Dok sam se približavao cilju video sam dete koje stoji tu. Počeo sam da vičem "Dete, dete!", ali svi su mislili da mi nije dobro, nisu me čuli. Da ne bih udario dete podigao sam nogu i slomio stopalo - kaže ovaj čovek za naš portal.

Hotel mu obezbeđen, a spava u šatoru

Iako manifestacija na kojoj učestvuje ima tradiciju dugu 30 godina, Ibra je njen član postao pre samo pet godina i zbog toga ne može biti srećniji. Sada, iako mu je hotelski smeštaj svaki put obezbeđen, Ibrahim odlučuje da spava u šatoru, kako bi sa prijateljima delio iskustva, savete, srećne i tužne momente.

-  Organizator Nenad Kuzmanović me je primetio kako skačem u Banjaluci na manifestaciji "5 zvezdica", kada sam imao 85 godina i tada je rekao: "Ibro, od sada si moj gost". Zahvaljujući njemu ja sam sada ovde među ovim ljudima. Čak i u ovim godinama se trudim da obučim nove učenike. Toliko me paze, pričamo o svemu, ne daju mi ni da sam pakujem padobran. Prezahvalan sam što ih imam. Ovde mi je prelepo. Najbitnije je imati iskrene prijatelje sa kojima možeš normalno da pričaš i koji razumeju tvoje teškoće kaže Ibrahim i dodaje da su sva mesta sa kojih je skakao lepa, ali ovo zauzima najviše prostora u njegovom srcu.

Pitanje "do kada će se baviti ovim sportom" je čuo već nekoliko puta u životu, a Tuzlanin se nada da će barem još 5-6 godina moći da izvodi ples u vazduhu.

I pored svega što ovog čoveka čini impresivnim, slobodno možemo dodati još jednu činjenicu - deka padobranac nema neostvarenih želja. Tvrdi da je uradio sve što je hteo, a prevelike zahteve za budućnost nema.

- Jedino da mi Bog podari zdravlje - kaže skromno.

Ko god pogleda Ibrahima, ne može a da se ne zapita koja je tajna mladog duha, a on ima vrlo jednostavan odgovor. Dobar san i čista savest.

- Padobranstvo iziskuje dobro zdravlje i mora se voditi računa. Odmor i san su najvažniji, ja spavam ko beba jer mi je savest čista i uvek sam sposoban da skačem. Skačem isto kao i mladi bez problema - objašnjava deka iz Tuzle.

Mladima poručuje da treba da ostvare svaki svoj san, a pre svega savetuje im da se školuju. Kako kaže, to je iskustvo koje im niko ne može oduzeti i jedino oružje za ceo život.

(Telegraf.rs)