"Kidali smo pitu rukama": Novopazarac se prisetio detinjstva u mahalama, ni minut se nije kasnilo kući

Kako kaže, odgovorno tvrdi da je novopazarski čaršijski šmek proistekao iz vaspitanja dece, poštovanju komšija, roditelja i ulice

Jedan stanovnik Novog Pazara prisetio se sa nostalgijom vremena kada je bio dete i ispričao neke, nama nepojmljive običaje. Objasnio je da je ovaj grad imao neki poseban šmek, a ljudi su bili toliko složni, da je cela ulica jela jedan ručak, a svi su međusobno pomagali jedni drugima.

Ovaj Novopazarac, Muzafer Grbović, sa osmehom se priseća vremena kada je po ulicama trčkarao sa drugarima i jurio loptu. Iako nisu imali mnogo, on tvrdi da je to bilo najsrećnije vreme.

Preporučujemo

- Nije narod bio mnogo bogat, ali je bio bogat u srcu i u duši. Svaka ulica je bila kao jedna kuća. Ako se u jednoj kući nešto kuvalo, to jelo se jelo i u susednoj kući. Kidali smo pitu rukama. U detinjstvu nismo imali rekvizite kao što ih imaju današnja deca, igrali smo se po livadama i jurili po gradu. Svako dete treba da nosi kućno vaspitanje koje smo svi i imali, ja nisam smeo da ne poslušam komšiju. Ako sam i 500 metara udaljen od kuće i neko mi zatraži da mu ponesem cegere do kuće, morao sam to da uradim. Štaviše, radovali smo se da poslušamo. To mi je usađeno od roditelja - priča on za TV Novi Pazar.

Otac je bio glava kuće, a majka se starala o vaspitavanju dece. Izlasci su bili kratki, ali su okupljali ceo grad, a kada se očeva odluka ne bi ispoštovala, usledila bi kazna.

- Otac je bio taj koji je morao da zaradi da bi 7-8 dece izdržao, a majka nas je usmeravala, hranila i oblačila. Kad se pogreši, znalo se. Prut i kaiš. Svi smo to iskusili. Siromašno ali srećno vreme. Imali smo izlazak jednom nedeljno u Domu omladine, to je bila igranka i svi su tu dolazili. Do 10 sati zimi, a 11 leti smo smeli da ostanemo, a nije se kasnilo ni minut. Kada sam nešto zgrešio, otac je bio taj koji se pitao. Majka se nije mešala i nije htela da naruši mir - objašnjava Muzafer.

Kako kaže, odgovorno tvrdi da je novopazarski čaršijski šmek proistekao iz vaspitanja dece, poštovanju komšija, roditelja i ulice. Žene su na ulici izgledale drugačije, pokrivene od glave do pete, a Muzafer kaže da je ovaj grad najlepši u celoj bivšoj Jugoslaviji.

(Telegraf.rs)