Đaci u Srbiji ponavljaju ovo jezivo pitanje posle masakra: Škole se za noć promenile nakon tragedije

Đaci nastavnike pitaju ono na šta su mislili da nikada neće morati da odgovore

Strah, tišina, i bol. Ovim rečima najbolje bi se opisalo stanje u školama širom Srbije nakon ogromne tragedije koja se dogodila u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru. Sama atmosfera potvrđuje da se sve preko noći promenilo, a nastavnici tvrde da su se susreli sa pitanjima na koja nikada ne bi ni pomislili da će morati da smisle odgovor.

Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković, za Telegraf.rs tvrdi da se niko još nije osvestio od užasnog događaja. Neko je voljan da priča, dok drugi razgovor izbegavaju, ipak, jedno je sigurno, strah je ogroman.

Preporučujemo

- Mi još nismo osvestili taj događaj, nismo se suočili ni sa događajem a kamoli sa posledicama. Još uvek pričamo o tome u smislu da se desilo nešto što smo mislili da nikada neće, ali posledica još uvek nismo svesni. Ja sam sigurna da će posledice biti strašne u smislu velikog straha dece, roditelja ali i zaposlenih u školama. Moramo nešto da preduzmemo za njihovu bezbednost - apeluje naša sagovornica.

Ona dodaje da je sada najbitnije pružiti podršku deci. Ima vremena za učenje biologije, kaže, trenutno su neke druge stvari mnogo bitnije i upravo će ti razgovori ostaviti najveći utisak na đake.

- Sa đacima smo razgovarali koliko su oni želeli. Imate čitava odeljenja koja su želela da razgovaraju, i odeljenja koja su htela da vežbaju matematiku. Imate pojedinačno učenike koji vam prilaze i pričaju sa vama, a ima i onih koji nisu. Još nismo svesni svega. Moje kolege sada više rade na smanjivanju stresa i tenzija kod dece nego na predmetima. Ima vremena da se uči biologija, ali u kom stanju će biti deca psihički, to je veći problem. Kada uđete u odeljenje od 30 đaka, ne možete da očekujete da će se svi osećasti isto - priča nam Jasna.

Tvrdi da je bilo i kolega koji jednostavno nisu znali kako da se nose sa određenim pitanjima, jer na ovakav scenario niko nije bio pripremljen. Ne postoji obuka i ne postoji predmet koji bi prosvetare, a ni decu, spremio na ovako nešto.

- Đaci su nam prilazili sa strahom i to velikim strahom. Moje kolege i koleginice kad su videle koliki je strah kod dece sazvali su hitan roditeljski sastanak da bi sa roditeljima podelili način na koji će o tome razgovarati. Mnoge kolege su zvale SOS telefon i tražile pomoć šta da kažu đacima i kako da se ponašaju. Nas niko nije učio da pričamo o tome - objašnjava ona.

Sa druge strane, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, Milorad Antić, tvrdi da se nikada nije čula veća tišina u školama. Nema potrebe za smirivanjem učenika, jer nemaju ni želju da budu glasni.

- Đaci su utučeni, boluju, ista situacija je i kod nastavnika. I dalje je po školama mir i tišina, ćute i nastavnici i đaci. Razgovara se, ali ne u toj meri da se čuje žabor, smejanje i galama. Da li će se to vratiti u nekom trenutku, ja verujem da hoće. Deca pitaju "da li to može da se desi nama", to je logično pitanje. Obično im nastavnici kažu da takav scenario ne dolazi u obzir, ali nemir je među njima - ojašnjava Antić za naš portal.

Podsetimo, strašna tragedija pogodila je Srbiju u sredu. 3. maja, rano ujutru. Učenik 7. razreda OŠ "Vladislav Ribnikar", K.K. (13) ubio je 8 svojih vršnjaka i domara škole, a ranio 7 osoba. Jedna od ranjenih devojčica, A.A, preminula je prekjuče nakon 12 dana borbe za život. Od tog dana, društvo više nije isto. Plač i jecaji zamenili su smeh i šapat u krugu ove škole. Cveće, sveće, igračke i potresne poruke preplavili su asfalte širom zemlje. 3. maj 2023. godine ostavio je najveću ranu na dušama svih građana ove zemlje, koja će ostati zapisana u istoriji.

(Telegraf.rs)