"Oni su najviše izloženi porodičnom nasilju": Socijalna radnica iz Beograda o žrtvama i prevenciji
Događaj se organizuje u okviru projekta ,,Ne okreći glavu’’ koji UG ,,KOKORO“ Bor
U sali Gradske kuće održana je tematska radionica pod nazivom „Koordinirana akcija lokalne zajednice u prevenciji i zaštiti od nasilja u porodici". Na radionici govorile su Milica Ljubičić, zamenica javnog tužioca u Beogradu i Sadija Gicić, socijalna radnica i aktivistkinja za ženska prava iz Beograda, prenosi Radio Magnum.
Događaj se organizuje u okviru projekta ,,Ne okreći glavu’’ koji UG ,,KOKORO“ Bor, realizuje u Programu Dijalog promena u saradnji sa Centrom za socijalni rad Bor.
Cilj projekta je unapređenje sveobuhvatne podrške zaštite ljudskih prava, osnaživanje timova institucionalne podrške u zaštiti od nasilja i radu sa žrtvama rodno zasnovanog nasilja, povećanje kompetencije timova znanja, veština i procedura primene u praksi kroz iskustvo eminentnih trenera i inovativnih trendova.
Radionica je deo aktivnosti projekta koji će se u Boru realizovati deset meseci u oblasti unapređenja i zaštite ljudskih prava.
- Veoma je bitno da se na nivou jedinice lokalne samouprave razgovara na sve teme a pogotovo kada je u pitanju tema nasilje u porodici. Nasilje je nešto o čemu treba razgovarati i nikako i nikada ćutati o tome. Danas smo imali priliku da čujemo od tužilaštva, policije, nevladinih organizacija, Centra za socijalni rad, Nacionalne službe za zapošljavanje, i svih onih koji na nivou grada mogu na bilo koji način da se bave nasiljem, koji mogu da evidentiraju nasilje i da na taj način pomognu onim ljudima koji su bili njemu izloženi. Grad Bor je pokrenuo mnoge programe i ove godine počinjemo da se bavimo nekim socijalnim pitanjima koji do sada nisu bili rešeni, između ostalog formiranje Sigurne kuće koja od 2012 godine ne postoji na teritoriji Istočne Srbije. Mi očekujemo do kraja ove godine da licenciramo usluge sigurne kuće, da uredimo ne zbog toga što postoji velika potreba već zato što je takav vid socijalne podrške građanima uvek neophodan. Neophodno je uvesti SOS telefone za žrtve nasilja u porodici. Vrlo je bitno da postoje takve linije i da postoji neko sa druge strane ko može dati prvu pomoć - istakao je Aleksandar Milikić, gradonačelnik Bora.
Kada je u pitanju nasilje u porodici, najviše su izloženi oni koji imaju najmanje moći u jednom društvu. U našem društvu najmanje moći imaju deca, stari, osobe sa invaliditetom i žene bez obzira što nekada mogu biti moćne u smislu pozicija, zaposlenja i ekonomske moći, one su često fizički slabije.
- Moć sama po sebi nije loša stvar, moć se može koristiti za dobrobit jedne zajednice, porodice, dece ali ako zloupotrebljavate moć onda se to zove nasilje. Stava sam da se sa preventivom treba krenuti od vrtića, da decu učimo nenasilnoj komunikaciji, da ih učimo empatiji, da ako neko plače imamo saosećanje prema njemu. U školama isto tako, može mnogo da se radi. Osnovna škola „Učionica bez nasilja“ je nešto što je vrlo važno i može da prevenira i porodično nasilje i vršnjačko nasilje. Zatim, srednjoškolci koji ulaze u taj neki kritičan period, njima treba posvetiti posebnu pažnju - istakla je Sadija Gicić, socijalna radnica i aktivistkinja za ženska prava iz Beograda.
- Današnja radionica ima za cilj da zapravo uveže čitav sistem, kako bi žrtvama nasilja pružili podršku. Velike su promene u zakonu a najveća promena desila se 2017 godine jer je tužilaštvo do tada bilo isključivo represivni organ. Od 2017 godine sa donošenjem zakona tužilaštvo je ušlo u zonu prevencije. Jako je važno da svi sarađujemo a uloga tužioca u celoj toj priči jeste da rukovodi tim radom i da koordinira radom svih ostalih koji su uključeni u tu vrstu zajedničke saradnje - istakla je Milica Ljubičić, zamenica javnog tužioca u Beogradu.
Projekat se sprovodi u okviru Programa podrške civilnom društvu ”Dijalog promena – podrška reformama kroz saradnju Organizacija civilnog društva i javnih vlasti” ‘koji sprovodi BOŠ ( Beogradska Otvorena škola) u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Republičkim sekretarijatom za javne politike, Centrom za javne politike EU Univerziteta u Beogradu, Olof Palme Centrom, kao i u saradnji sa Uredom za druge vlade Republike Hrvatske. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije na osnovu ugovora između Delegacije Evropske unije u Srbiji.
(Telegraf.rs)