Evo kako će Vlada smanjiti promociju nasilja: Da li su mediji spremni da izveštavaju u kriznim situacijama?

Na testu je bila i publika. Stručnjaci je dele u dve grupe, oni koji misle da o tragičnim događajima treba da se izveštava na nivou vesti i oni koji su gladni informacija iz "časa u čas"

Dve tragedije koje su se dogodile prošle nedelje u svega 48 sati tragične su okolnosti za sve i sasvim nove i kada je reč o izveštavanju. Odeljenje za psihologiju Filozofskog Fakulteta u Beogradu, izdalo je smernice za medijsko izveštavanje posle kriznih događaja. Premijerka Ana Brnabić najavljuje da će Vlada za tri meseca predstaviti mere kako da se na internetu, društvenim mrežama i na televizijama smanji promocija nasilja.

U kriznim situacijama trka s vremenom da se vest objavi neretko bude sprint. Baš zato, greške su neminovne, piše RTS.

Preporučujemo

"Naši mediji nisu spremni da izveštavaju u kriznim situacijama, vi ste videli takvo kršenje novinarske etike. Školski primer je ono što smo mi sada videli u medijima, ne u svim, ali u dobrom delu medija je kršenje etike. Imali ste poluinformacija, dezinformacija, netačnh informacija. Ovo je zaista primer da mediji nisu položili test pre svega etike", ističe Vladimir Barović s Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Na testu je bila i publika. Stručnjaci je dele u dve grupe, oni koji misle da o tragičnim događajima treba da se izveštava na nivou vesti i oni koji su gladni informacija iz "časa u čas".

"U zakonu o informisanju ima jedan stav koji govori o odgovornosti novinara. Mislim da mi treba zakonsku regulativu koja postoji kako u obrazovanju tako i u informisanju primenimo. Tamo se kaže, svaki novinar ima svoju ličnu odgovornost, o čemu govori i na koji način, pa posle toga ima nekog urednika, pa nekog glavnog urednika. Koliko razumem postoje i regulatorna nacionalna tela, te ja pozivam nacionalna regulatorna tela da rade ono što treba da rade. Naš zakon vrlo jasno govori, šta je to što sme, a šta ne sme da izađe u javnost", ukazuje Dragana Đurić, direktorka Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika Srbije.

Kako mogu da pomognu smernice psihologa

Smernice za izveštavanje dali su psiholozi. Pojednostavljivanje poput pokušaja da se precizira mentalno stanje učinilaca, da se okidač vidi u video-igricama za njih je jedino stigmatizacija.

"Nažalost ovakvi događaji nemaju jedno jedino objašnjenje ili jedan jedini uzrok. Mislim da je važno i potrebno da to javno komuniciramo, pre svega mi kao predstavnici struke, ali i takođe u saradnji sa novinarima da pokušamo da sprečimo takvo izveštavanje zato što ono u ovoj situaciji neistinito i takođe štetno", smatra psihološkinja Maša Vukčević Marković iz Odeljenja za psihologiju, Filozofskog fakulteta.

Iskustvo nemačkih medija

U izveštajima o masakrima koji su počinili maloletnici nemačkim medijima u centru pažnje su žrtve. Ne izlaze sa detaljima o učiniocima i načinu na koji su pripremili zločin. To se videlo i pre mesec i po dana kada je Nemačku potresla vest da su dve devojčice od 12 i 13 godina na smrt izbole školsku drugaricu.

"Tada je većina medija čak izbegavala da objavi inicijale ovih devojčica, već su isključivo koristili izraze poput trinestogodišnjakinja, učenica ili samo dete. I sam tužilac, koji je jedini bio nadležan da iznosi bilo kakve podatke istrage, insistirao je na tome da što manje podataka objavi", prenosi Nenad Radičević, izveštač RTS-a iz Nemačke.

Mere Vlade za smanjenje promocije nasilja

Premijerka Ana Brnabić najavljuje da će vlada za tri meseca izaći s merama - kako da se na internetu i na društvenim mrežama, koje su pre svega i na prvom mestu problem, a onda naravno i na televizijama smanji promocija nasilja.

"One neće biti lake i neće biti jednostavno te mere implementirati. Mi ćemo dati sve od sebe da nađemo najbolji mogući balans i najbolju moguću granicu da naše društvo učinimo bezbednijim", poručuje Brnabićeva.

Tragedije koje su se desile u dva dana probudile su društvo, koje je pokazalo da je šira zajednica voljna da pomogne.

"Da mediji pokušaju da stave naglasak na konkretne solidarne akcije, koje postoje, jer to podstiče osećaj nade i ohrabruje ljude da traže stručnu pomoć. To sve zajedno je blok zaštitnih faktora koji pomaže ljudima da proces oporavka bude uspešniji i da se oni koji su direktno pogođeni tragedijom ali i celo društvo uspešnije oporavi", naglašava Vukčević Markovićeva.

Kao najbolji primeri - redovi za dobrovoljno davanje krvi, odgovor struke na pružanje psihološke pomoći.

(Telegraf.rs)