Psiholog otkriva: Kako mediji mogu da pomognu društvu da se oporavi od tragičnih događaja

Navodi da u javnom prostoru postoji dosta osuda i da postoji razumljivo objašnjenje zašto ljudi imaju tu potrebu

Odeljenje za psihologiju Filozofskog Fakulteta u Beogradu izdalo je smernice za medijsko izveštavanje posle prošlonedeljnih masovnih ubistva, kako ne bi doprinosili dodatnoj traumatizaciji, ali i da ne podstiču nasilje. Psihološkinja Maša Vukčević Marković ističe da istraživanja pokazuju da mediji imaju važnu ulogu i da mogu da pomognu u oporavku pre svega onih, koji su direktno pogođeni tragedijom, ali i šire zajednice. Međutim, upozorava da neadekvatno medijsko izveštavanje može da dovede do toga da se taj oporavak uspori.

Tragični događaji prošle sedmice, nezapamćen masakr u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru u Beogradu i drugi, masakr u okolini Mladenovca i Smedereva su tragične okolnosti za sve i sasvim nove kada je reč o izveštavanju medija.

Preporučujemo

Maša Vukčević Marković iz Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta kaže da se njen tim okupio kako bi pokušao da pomogne građanima i zajednici da se oporave od tih događaja. Smatra da je važno da taj tim da neke stručne, psihološke smernice za medijsko izveštavanje.

Ističe da istraživanja u zemljama u kojima se, nažalost ovako nešto već dešavalo, pokazuju da mediji imaju važnu ulogu i da mogu da s jedne strane pomognu, ukoliko je reč o adekvatnom medijskom izveštavanju u oporavku pre svega onih, direktno pogođenih tragedijom, ali i šire zajednice.

Međutim, ukazuje da s druge strane, neadekvatno medijsko izveštavanje može da dovede do toga da se taj oporavak uspori.

"Ako gledamo obraćanja zvaničnika, do samih građana koji, svi iz neke potrebe da daju što brža, što jednostavnija objašnjenja ili s druge strane, iz potrebe da se nađe krivac, skloni smo tome da se međusobno svađamo raspravljamo u javnom prostoru da pokušavamo da nađemo krivca. I to sve zajedno pravi jedno okruženje koje, neko ko se trenutno nosi sa tugom bolom i oporavkom, ne oseća kao okruženje koje može da mu pomogne", objašnjava Vukčević Markovićeva.

Zašto postoje javne osude

Navodi da u javnom prostoru postoji dosta osuda i da postoji razumljivo objašnjenje zašto ljudi imaju tu potrebu.

"Kada se desi ovako nešto osećamo se uplašeno i ugroženo i mi sami. Smatramo da su ljudi oko nas ugroženi i nama bi zapravo jako značilo kada bi bilo moguće da kažemo, evo jedan uzrok, jedno objašnjenje - zašto. I onda bismo mogli da se kao društvo usmerimo na rešavanje i otklanjanje tog jednog uzroka i da kažemo - dobro, sada smo bezbedni", ukazuje psihološkinja.

Nažalost ovakvi događaji nemaju jedno jedino objašnjenje, jedan jedini uzrok i psihološkinja misli da je važno i potrebno da to javno komuniciramo. Pre svega, oni kao predstavnici struke, ali i u saradnji s novinarima da pokušaju da spreče takvo izveštavanje zato što je ono, kako smatra, u ovoj situaciji neistinito i štetno.

Dodaje da sve statistike govore da ljudi s mentalnim poteškoćama nisu agresivniji i na bilo koji način opasniji od opšte populacije.

Ukazuje i da ukoliko se daju detaljnije informacije kako je događaj izvršen ili ukoliko se daju detaljniji opisi samog počinioca ili se on na bilo koji način veliča, to može da se percipira kao jako pametan, proračunat i da je to herojski čin.

"Ili ako izveštavanje bude takvo da je on neki antiheroj, sve to zajedno može da podstiče druge da žele da imitiraju. Mislim da je važno istaći da ćemo mi kao zajednica i u prethodnom i u narednom periodu imati odgovornost da pomognemo da se zajednica brže oporavi", ističe Vukčević Markovićeva.

Takođe, smatra da je važno da se podseća na Kodeks novinara Srbije, da ove smernice nisu imale nameru da ga menjaju, ali da su pokušali, ne da izađu s kritikom izveštavanja, nego da ponude alernativu koja bi mogla da pomogne ljudima.

"Pokušali smo i da ponudimo objašnjenje zašto je to tako, u nadi da ako ljudi budu bolje razumeli kako to može nekome da pomogne, da će stvarno biti skloni i da to više usvajaju. Mislim, da je to, ne samo za medije, nego i za zvaničnike i za građane, da mi imamo potrebu da iskažemo bes. Ali, pre nego što izađemo sa ljutim komentarima u javnost da pomislimo, da li je to više korisno ili štetno za pogođene tragedijom, ali i za širu zajednicu. Ako neko ima dilemu, može da pročita smernice", poručuje psiholog.

Veliki pritisak na novinare

"Mislim da je važno da kažemo zbog velikog pritiska na sve nas, imamo razumevanje da je veliki pritisak na novinare, ali da treba biti pažljiv. Mi kao struka smo na raspolaganju za konsultaciju, a konkretni saveti su u smernicama", kaže psihološkinja.

Naglašava da je važno da se osvestimo da ne postoji ni apatija ni nezainteresovanost šire zajednice, već da je tragedija pokazala da postoji ogroman deo našeg društva, koji je voljan da pomogne.

"Vidimo po odzivu na dobrovoljno davanje krvi, odgovor struke na pružanje psihološke pomoći. Da mediji pokušaju da stave naglasak na konkretne solidarne akcije, koje postoje, jer to podstiče osećaj nade i ohrabruje ljude da traže stručnu pomoć. To sve zajedno je blok zaštitnih faktora koji pomaže ljudima da proces oporavka bude uspešniji i da se oni koji su direktno pogođeni tragedijom ali i celo društvo uspešnije oporavi", zaključuje Vukčević Markovićeva.

(Telegraf.rs)