Žolt Prodan operiše u Srbiji: Spasava pacijente sa srčanim manama, jedan već bio operisan

Srčane mane kod dece u Srbiji su česte koliko i u drugim zemljama

U Srbiji se na 1.000 rođene dece, 6 do 8 rodi sa srčanom manom, ali na sreću, ne zahtevaju sva operativno lečenje. Na godišnjem nivou kod nas bi trebalo da se operiše 300 do 400 mališana sa srčanom manom, a jedna takva operacija danas je izvedena u Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić", koji je domaćin kolegi iz Mađarske, šefu Pedijatrijske kardiohirurgije u Budimpšešti, dr Žoltu Prodanu.

Žolt Prodan je u sredu stigao u Beograd, danas je izvodio operaciju jednom detetu u Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić", a sutra će pacijentu na Institutu za kardiovaksulrane bolesti "Dedinje", koji je pre 10-ak godina operisan na Instituru za majku i dete.

Preporučujemo

Profesor dr Mila Stajević, načelnik Službe za kardio-torakalnu hirurgiju i pomoćnik direktora za obrazovanje i nauku Instituta za majku i dete kaže za Telegraf.rs da je dr Perodan njihov stari saradnik, koji je već nekoliko puta boravio kod nas.

- Jako lepo sarađujemo sa njim. Zovemo ga najviše za srčane mane koje se tiču takozvanog izlaznog trakta leve komore, koje su, ne tako česte. I, iz tog razloga, pošto on ima više iskustva, sa njim volimo da pravimo saradnju da bismo jednostavno te operacije i naučili, a sa druge strane, i da bismo ih završili ovde a ne da šaljemo pacijente u inostranstvo. On dolazi pod patronatom i odobrenjem RFZO, u kojem imamo komisiju za pacijente, kojima je potrebna takva vrsta pomoći. To se, naravno radi uz odobrenje komisije i direktorke Fonda - priča prof. Stajević za Telegraf.rs.

Profesorka Stajević posebno naglašava što će se sada prvi put operisati i pacijent koji je pre 10-godina bio operisan u Institutu za majku i dete.

- On je danas radio kod nas, a sutra će na Institutu za kardiovavaskularne bolesti "Dedinje" jednog pacijenta koji je pre 10-ak godina operisan u našoj ustanovi. Više od 70 odsto pacijenata koji imaju urođene srčane mane, traži doživotno praćenje i često intervencije u tom nekom odraslom dobu. Mi smo pre 10-ak godina počeli najviše sa Institutom "Dedinje" da pravimo te neke tranzicione grupe ili grupe pacijenata koje ćemo pratiti mi kao dečiji, koji se bavimo urođenim manama, a i oni sa odraslima. Uz velike napore pokušavamo da opslužimo te ljude koji zahtevaju dodatne intervencije kada su odrasli - kaže naša sagovornica.

To je, napominje ,jedan veliki pomak.

-  To su jako duge i teške operacije, i traju po više sati, jedna je kod nas, a drugu na "Dedinju", i to je celodnevni operativni program -  priča prof. dr Stajević.

Srčane mane kod dece u Srbiji su česte koliko i u drugim zemljama, kaže naša sagovornica.

- To znači, otprilike, 0,6 do 0,8 odsto dece, odnosno da na 1.000 živorođene dece imamo 6 do 8 sa srčanom manom, s tim da ne zahtevaju sve operativno lečenje. Tu spadaju sve srčane mane, pa i poremećaj ritma. Ali, u našoj zemlji 300 do 400 dece trebalo bi godišnje da se operiše. To i radimo zajedno sa Klinikom za dečije bolesti u Tiršovoj - priča prof. dr Stajević za Telegraf.rs.

Podseća da relativno često dovodimo inostrane stručnjake, te da gledaju da to bude komforno i za pacijente, da ne moraju da putuju, da menjaju zemlje.

- Ima pacijenata koje i dalje šaljemo u inostranstvo, koji su jako komplikovani. Ova pandemija je sve to malo zaustavila. Ove dve, dve i po godoine nismo nikoga ni dovodili, ali počeli smo ponovo to da radimo. Želim da kažem da su to jako lepe saradnje i sa "Dedinjem" i sa ljudima sa strane, i mi se, zaista, trudimo da im pružimo vrhunsku uslugu - kaže naša sagovornica.

(Telegraf.rs)

-