Danas je Sveti Martin ispovednik, papa Rimski: Naljutio cara i patrijarha, dugo ležao u tamnici, pa bi prognan

Vreme čitanja: oko 2 min.

Papa Rimski je osudio knjižicu koju je napisao car, što je naljutilo i patrijarha Pavla

Foto: pravoslavnacrkva.ch

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju Svetog Martina ispovednika, papu Rimskog.

Posle smrti pape rimskog Teodora (642-649 godine) Martin je jednoglasno bio izabran za papu, 5. jula 649. godine. U to vreme na Istoku je carovao Konstans II, unuk cara Iraklija. Tada su grčki carevi vladali i Rimom, i držali svoje namesnike u zapadnim krajevima. U to doba na Istoku jačaše jeres monotelita, to jest jednovoljnika, koji uče da u Hristu Gospodu našem postoji samo jedna volja, jedno htenje.

Ova jeres proizišla je iz ranije Evtihijeve jeresi, koja je bulaznila da u Hristu postoji samo jedna priroda, nasuprot pravoslavnom verovanju da u Gospodu Bogu postoje dve prirode, dve volje, dva htenja i dva dejstva, svojstveni Božanskoj i čovečanskoj prirodi, ali u jednom licu Hristovom, jer se Hristos Bog ne deli u dva lica već se raspoznaje u dvema prirodama, nepomešano sjedinjenima.

Tada je carovao Konstans II, unuk Iraklijev, a patrijarh carigradski beše Pavle.

Da bi uspostavio mir u crkvi sam car napisa knjižicu Tipos, koja je bila veoma po volji jeretika.

Papa Martin sazva sabor od 105 episkopa, na kome je osuđena ova careva knjižica. U isto vreme napisa papa pismo patrijarhu Pavlu, moleći ga da se drži čiste vere pravoslavne i da cara savetuje, da se okane jeretičkih mudrovanja.

To pismo razljuti i patrijarha i cara, pa car posla nekoga vojvodu Olimpija u Rim, da dovede papu vezanog u Carigrad.

Vojvoda se nije drzno da veže papu, ali nagovori jednog vojnika, da ga mačem ubije u crkvi. No kada vojnik uđe u crkvu sa skrivenim mačem, odjednom je oslepeo.

Tako je Martin izbegao smrt.

U to vreme su Saraceni napadali Siciliju, u kojoj je umro vojvoda Olimpije. Tada je car poslao drugog vojnika, da veže i dovede papu pod optužbom, da je on u dosluhu sa Saracenima, i da ne poštuje Prečistu Bogomater.

Kada vojvoda stiže u Rim i pročita optužbu protiv pape, ovaj odgovori, da je to kleveta, da on nema nikakve zajednice sa Saracenima, protivnicima Hrišćanstva, „a prečistu Bogomater ako ko ne štuje i ne ispoveda i njoj se ne klanja, da bude proklet i ovoga i onoga veka".

No to ne izmeni odluku vojvode.

Papa bi vezan i doveden u Carigrad, gde je jako bolestan ležao dugo u tamnici, mučen teskobom i glađu, dok najzad nije bio osuđen na progonstvo u Herson, gde je požive 2 godine i preminuo.

Ali, dve godine pre njega preminuo je i okajani Pavle.  Kada ga je car poseti pred smrt, on je okrenuo glavu duvaru i plakaše ispovedajući da je mnogo grešio protiv pape Martina, i moleći cara da Martina oslobodi.

(Telegraf.rs)