"U Australiji sam uspela, a ovde se osećam kao turista": Umetnica Ana čezne da njene talente vide u i Srbiji

Stigla je i do finala "Ja imam talenat" u Hrvatskoj

"Tužno je što se moj talenat u Srbiji ne prepoznaje."

Preporučujemo

Ovim rečima za Telegraf.rs počinje priču Ana Vukman koja je rođena Kruševljanka, a svoju sreću je našla prvo u dalekoj Australiji, da bi potom putovala po celom svetu gde je pokazivala sve svoje talente, kojih ima na pretek.

Ana nije želela da stane, da njena interesovanja pokolebaju životne okolnosti, već je nastavila da radi na sebi, što čini i danas. Sebe nesebično daje, a kako kaže, nada se da će njeno delo nekad biti viđenije i u Srbiji.

Život u Melburnu, priča, doneo joj je mnogo lepih stvari. 

- Po obrazovanju i struci sam diplomirani koreograf, magistar glume i dugo sam živela u inostranstvu. I sada radim i putujem, ali dolazim ovde da posetim svoje. Imala sam samo šest godina kada sam prvi put otišla, tačnije završila sam osnovnu školu u Melburnu, kao i deo srednje škole, i fakultet za koreografiju i balet. Radila sam kao pedagog, balerina, glumica artist na svili, razne akrobacije na trapezu u svili - priča Ana.

Finale serijala "Ja imam talenat" u Hrvatskoj

- Hrvatski serijal "Ja imam talenat" bio je posebno iskustvo. Počelo je sa pripremama pre godinu dana, kraj aprila, početak maja. Prvo je trebalo da napravim koreografiju za performans od dva do tri minuta. Moja priprema je trajala dva meseca, a na samoj televiziji je trajalo oko 45 minuta, tako da zapravo nisam uspela da pokažem sve što znam. Imalo je još dosta toga što se tiče efekata i rasvete, prošla sam dalje sa sva četiri glasa, a onda sam imala dva meseca da se pripremim za polufinale. Kada sam prošla u polufinale, prijavila sam se kao artistkinja na svili jer to nije zastupljeno, postoji, ali nema dosta nastupa i škola. Ja sam to htela da predstavim sa svim baletskim efektima, htela sam da napravim koreografiju - balet, svila i balet,  i uspela sam da sastavim sve zajedno u tri minuta. Svi su bili oduševljeni. Za finale sam imala dve nedelje da pripremim finalnu koreografiju, a bavila sam se i plesom, i tako sam sve sjedinila i došla sam u finale i to je bila moja zadnja tačka - priča nam Ana.

Gluma, balet i gimnastika - šta odabrati? Sva tri

- Volim dosta da istražujem. Balet mi je pomogao da istražim dalje scensku umetnost, on je primaran što se tiče pozicije tela i discipline. Bavila sam se i gimnastikom koja je dosta pomogla da kreiram i imam početnu bazu. Gluma, to je nešto što se bavi drugom vrstom tehnike i telo više nije zastupljeno, ali najviše volim kombinaciju baleta, gimnastike i glume i radila bih vrlo rado neki akcioni film - priča nam Ana kroz osmeh.

Prema Aninim rečima, umetnici u Srbiji bi mnogo lepše živeli, ali jedna stvar "koči". 

- Živela sam u Sidneju i Melburnu, Španiji, Nemačkoj, Norveškoj, malo u Hrvatskoj i malo u Srbiji. Nekako, umetnik pokupi nešto iz svake države i ono što je autentično. Australija je posebna jer sam tamo bila sa celom svojom porodicom, tako da nju zaista volim, ali Evropa može puno toga da pruži, i može dosta da se nauči. U Španiji ima cirkuskih škola, Norveška je super za disciplinu, u Nemačkoj forsiraju određene elemente glume, a Hrvatska uči o mentalitetu. Što se tiče zemlje sličnoj nama, to jeste Španija, jako su talentovani, nemaju ogromnu disciplinu, ali talenat postoji. Što se tiče klime, meni je najlepša Španija. Norveška i Nemačka su drugačije, one veruju u birokratiju, sve ima svoje protokole, probe, faze prvog i drugog kruga. Ja to cenim i volim, i mislim da je tako u Srbiji, život umetnika bi bio mnogo bolji - priča nam Ana.

Njen talenat, smatra, Srbija još nije prepoznala. 

- Dosta je tužno, mogu to tako da kažem, meni je žao što nema pravog kastinga gde umetnik može da se prijavi i pokaže šta treba, u inostranstvu je to sređeno, i umetnik tamo može da radi i živi kao umetnik. Ja u Srbiji nisam bila na pravom mestu u pravo vreme, a kod nas to tako ide i nemam kako da pokažem ono što znam i koliko sam obrazovana.

Na fakultetu je, seća se, provodila po 14 sati.

- Kao mala sam pratila gimnastiku, to je bio ceo moj život. Imala sam 6 godina kada sam počela da se bavim gimnastikom, osvajala sam prva tri mesta, sa 16 godina sam se povredila, tačnije polomila zglob i to je bio taj neki mali zastoj. Težak je to sport i počela sam da se bavim baletom, jer mi je on otvorio neka druga vrata, i tako sam zavolela balet i upisala fakultet modernog baleta i savremene umetnosti i svašta sam naučila, Bilo je jako zanimljivo, provodila sam po 14 sati na faklultetu, jer je sve bilo novo, a ja volim da istražujem - priseća se Ana studentskih dana.

"Ples na svili"

- Tokom pandemije korona virusa, dok je još sbe bilo zatvoreno, napisala sam knjigu "Ples na svili", a u njoj se može pročitati svašta vezano za umetnost. Svoje iskustvo sam prenela na papir, a to vam je ujedno i priručnik za početnike koji žele da se bave plesom na svili i za sve koji su zainteresovani da čuju više o istoriji svega toga. Moram da napomenem da sam igrala u par serija i opera. Igrala sam u Melburnu u pozorištu, u pozorištu "Boško Buha " u Beogradu, u operama u Tivoli teatru, naravno kao akrobata na svili.

Muke balerina, dodaje, niko ne zna, jer se ne vide na sceni. 

- Balerinama jeste najteže, ono što vide drugi, to je ništa. Nije tu samo fizički već i psihički napor i od malih nogu učimo da moramo da pobedimo konkurenciju, ali to nisu druge balerine, nego ste vi i učite držanje, pokrete, da li se uklapamo za uloge i to je jako naporna umetnost psihički i fizički. Zahteva vežbanje od 5, 6 sati dnevno i ne vidi se spolja koliko mi znamo - objašnjava nam Ana.

Za Srbiju ima samo jednu želju, i to nakon svega što je prošla, veoma skromnu. 

- Ovde se osećam kao turista, ali bih volela da deo svoije umetnosti, znanja i obazovanja pokažem ovde. Ne pratim puno serija, lali bih volela da pokušam sa nekom ulogom u seriji "Igra sudbine", volela bih da vidim kako lik mogu da radim i mislim da bi bilo jako interesantno, to mi je želja za Srbiju. Volela bih kada bi se pravio akcioni film, da pokažem, jer tu mogu da pokažem sve svoje discipline koje ja znam, tako bih mogla da pokažem sve elemente - kroz osmeh priča slobodna umetnica rodom iz Kruševca.

Vera u sebe je ključ do uspeha. 

- Nije lako, ali svaki put, ja sam živela u Australiji, a u EU je potrebna radna viza, a ona se dobija preko kompanije, samo oni to mogu da naprave i to je jako težak posao, potrebno je imati strpljenja i biti uporan. Verujte u sebe, i najbitnije je kada nemamo posao, da radimo na sebi i da putujemo, odemo na neku radionicu i radimo na sebi, vežbajte ako su u pitanju balet ili neke akrobacije. Nikako ne smete da stagnirate, verujte u sebe i sigurno ćete naći svoj put - zaključuje Ana za naš portal.

(Telegrtaf.rs)