Sećamo se mučenika, koji su u tamnici bili zatvoreni sa otrovnim zmijama i miševima: Ali nisu stradali od njih
Dva puta su zatvarani u tamnicu, i oba puta je preživeli, nisu smrtnu kaznu
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave Svetog mučenika Terentija, Afrikana, Maksima, Pompija i ostalih 36 mučenika sa njima.
Oni su stradali od Hrista i bili uvenčani vencem slave u vreme cara Dekija.
Po carevoj naredbi, namesnik Afrike objavi sve narodu, da svi moraju prinositi žrtve idolima. U protivnom, pretio je namesnik, strašnim mučenjem svakoga upornoga.
Čuvši za ove pretnje mnogi otpadoše od vere i pokloniše se idolima.
No, ovih 40 mučenika ostaše nepokolebljivi, zbog čega su bili izloženi mučenju.
Sveti Terencije hrabrio je svoje drugove rečima:
"Čuvajmo se, braćo, da se ne odreknemo Hrista Boga našega, te da se i On nas ne odrekne pred Ocem svojim nebesnim i svetim angelima!"
Namesnik ih razdeli u dve grupe. 36-cu posle šibanja i struganja i posipanjem solju otvorenih rana, poseče mačem.
A onu prvu četvoricu baci u tamnicu sa teškim okovima oko vrata, na rukama i na nogama.
Ali anđeo Božji javi se u tamnici, dodirnu okove okovanih, i oni spadoše.
Potom im anđeo postavi obilnu trpezu i nahrani ih.
Međutim, ponovo bejahu izvedeni i mučeni, i ponovo zatvoreni u tamnicu.
Još naredi namesnik gatarima, da saberu što više otrovnih gadova, kao zmija i škorpija, i da ih zatvore u istu odaju s mučenicima. No gadovi se ne hteše dotaći Božjih ugodnika, nego se zbiše u jedan ugao i tu preležaše tri dana.
Kada trećeg dana bi otvorena tamnica, jurnuše gadovi na gatare i izujedaše ih.
Najzad namesnik izreče smrtnu presudu nad četvoricom mučenika. Kada ih povedoše na posečenje oni radosno pevahu psalme i hvališe Boga, koji ih udostoji mučeničke smrti.
(Telegraf.rs)