Samo jedan par labudova ostao da se "šepuri" na Oblačinskom jezeru: Meštani ih hrane i brinu o njima

Samo jedan par labudova ostao

Labudove su nabavili meštani vikend naselja i bilo je tri para, jedan par nabavio je i SP Resort Oblačinsko jezero, prenose Niške vesti.

- O labudovima brinu meštani vikend naselja koji su ih i kupili. Oni ih hrane i brinu kada se neki od njih razboli ili povredi. Teško oni prežive kada jezero zamrzne i trebalo bi da se nađe neko dobro rešenje za njihov opstanak. Puno ljudi dolazi na jezero da ih vidi jer znaju da ih ima ovde - kaže za Niške Vesti Dušan Vasković, direktor Turističke organizacije Merošina.

Preporučujemo

Ove divne ptice zanosne lepote mogu da imaju raspon krila dva metra, a teže i do 15 kilograma. Iako su im noge kratke imaju jake mišiće pa mogu da prelete i više od hiljadu kilometara do svojih gnjezdišta na severu. Oba roditelja zajedno brinu o mladuncima i ostaju s njima dok mladi ne napune godinu dana. Njihov životne vek može da bude i više decenija.

Veoma su pitomi i prilaze ljudima, a na samom doku ovde na Oblačinskom jezeru meštani im ostavljau hranu i zato nije potrebno da ih turisti hrane, kako bi se izbegla mogućnost trovanja hranom.

Stari Sloveni su verovali da labud predstavlja dušu predaka i da može da ima božanske i demonske osobine. U labudove mogu da se pretvore vile, koje umeju da se premetnu u sokola, vuka, zmiju i druge životinje.

Legenda kaže da postoje tri vrste vila: planinske, vodene i nebeske. Ove poslednje imaju krila i mogu da lete. Ako ih čovek prevari i uhvati, jedini način da im oduzme moć jeste da im sakrije krila.

Njihova prvobitna suština bila je da su vile zapravo duhovi prirode, jer znaju jezik riba i ptica, mogu da leče rane različitim travama, a posebno mogu da olakšaju jad i bol slepima i nerotkinjama.

Kroz istoriju, vilama se pripisivala moć spajanja sa dušama predaka. Tako je i nastalo verovanje da mogu da uzmu oblik bilo koje životinje, a pre svih labuda.

Oblačinsko jezero je dom velikom broju zaštićenih vrsta ptica, kao što su ćubasti gnjurac, čapljica, riđoglava patka i divlje plovke, ističu u Turstičkoj organizaciji Merošina.

(Telegraf.rs)