Danas je Prepodobni Georgije: Posramio zlobnog cara, pa stradao od njega, ostatak života proveo u progonstvu

Vreme čitanja: oko 2 min.

Sveti Georgije je u progonstvu stvarao mnoga čudesa

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave svetog Georgija Mitilenskog, u narodu poznatog kao Georgije prepodobnog. 

On je za vreme carevanja Irine i Konstantina, bio je izabran za mitropolita u gradu Mitilenu.

Pre nego što je došao car Lav Jermenin na vlast, i pre nego što su počeli ikonoborački ratovi i progonstva hrišćana, u gradu Mitileni desile su se neke stvari. To su bila znamenja, koja su predskazala da će uskoro doći do velikih promena, i to na gore.

Tako je na primer, jednom za vreme večernje službe, neka nevidljiva sila podigla krst sve do krova crkve, a zatim se krst izvrnuo i pao na zemlju. Narod je uhvatila panika, i uplašili su se od ovog događaja, koji je protumačen kao dolazak cara, koji će uništavati ikone.

Posle nekoliko dana, jedan ogroman i strašan vepar sa odrezanim ušima, uleteo je u oltar od crkve, i tu legao. Ljudi iz hrama su pokušali da ga izbace, ali nikako nisu mogli da ga savladaju, jer je bio agresivan i terao ih iz oltara. Jedva su nekako uspeli da ga isteraju, tako što su uzeli motke i bili ga dok ga nisu izmorili.

Saznavši za to, blaženi Simeon reče:

"Verujte mi, deco, taj vepar označava da će ovde biti episkop koji će imati svinjsku narav i život".

To se uskoro i dogodilo, jer kad se Lav Jermenin zacario, odmah diže gonjenje na crkvu i sazva u Carigrad mnoge episkope, navodeći ih na svoju ikonobornu jeres.

Tada bi pozvan u Carigrad i Georgije, mitilenski mitropolit.

Dok su mnogi pristali na zloverje carevo, on vanrednom mudrošću posrami cara, i lažnog patrijarha Teodota Kasitera, i ostale jeretike, i učini te mnogi uvideše svoju zabludu. Ali car lažni i patrijarh ne otrpeše ovo izobličenje, već ga poslaše u progonstvo u Herson, a mesto njega postaviše u Mitileni za mitropolita nekog jeretika.

Sveti Georgije je proveo ostale dane svoga života u progonstvu, tvoreći mnoga čudesa, sve do 816 godine.

(Telegraf.rs)