Uskrs bi provele za praznim stolom: Anđela i Valentina priznale da danima jedu pasulj, pa smo ih iznenadili

Nismo mogli da dopustimo, da ova divna deca provedu Uskrs pored stola koji je prazan, te smo se uputili ka Klisuri, a one ništa nisu znale

"Život piše romane" postalo je floskula, ali kada su u pitanju Valentina i Anđela Milanov iz sela Drajinci, njima je život baš podario roman, i to onaj najemotivniji.

Preporučujemo

Malene devojčice koje su živele nadomak Vlasine u selu Drajinci, nisu imale ništa. Od oronule kuće duboko u šumi, zaboravljene skoro od svih, došle su do toplog doma u mestu Klisura uz pomoć svih nas. 

One su posetile Telegraf, kada su dobile pregršt poklona, a spisak želja smo se potrudili da ispunimo do kraja - i mislimo da smo uspeli

Šest meseci od velike akcije i priče koja je potresla Srbiju, čuli smo se sa devojčicama, koje su nam tom prilikom rekle da, iako imaju topao krevet, oskudevaju u hrani.

- Znate kako, lepo nam je u novoj kući, tačnije sjajno. Imamo sve, ali nam najviše treba hrana. Mama i tata podižu novac od socijalne pomoći, ali to nam neretko bude malo - počinje Valentina za Telegraf.rs, kao odrasla, i dodaje:

- Najbitnije nam je da nam je brat tu, svi smo na okupu. Kupili smo postolje za crveno jaje, toliko novca smo imali. Ofarbaćemo jaja i tako ćemo da proslavimo praznik. Novac nam je preko potreban, ali i hrana jer jedemo pasulj po nekoliko dana, a mama nekad isprži krompir koji nam ujak donese. Ponekad kupimo nešto u prodavnici, ali to je baš retko jer nemamo - ispričala nam je skromna devojčica.

Nismo mogli da dopustimo da ova divna deca provedu Uskrs pored stola koji je prazan, te smo se uputili ka Klisuri, a one ništa nisu znale. 

Javili smo im da dolazi "neki čovek", koji će im doneti "neke poklone". One su bile oduševljene, a već na pola našeg puta su osetile da je na pomolu neka "prevara". Počele su da nas zovu i da se raspituju ko dolazi i da li zna da dođe, da bi nam kad smo bili kod Vlasinskog jezera stigla poruka od Anđele: "znam da i vi dolazite, jako sam srećna". Tada su i sve naše "zavere" pale u vodu.

Pojavili smo se u centru sela Klisura, a one su nas čekale na kapiji. Trenutak je bio dovoljan da se probude najveće emocije, jer zagrljaj onih malih mršavih, ali snažnih ruku i taj osmeh, ne može ništa da zameni.

Uvele su nas u njihovu novu kuću, razgovarali smo kako im je tamo, a onda su i za naše kamere ispričale kako sada žive. 

- Živimo jako lepo, sada nam je škola tu na par metara od kuće, imamo sve i jako smo srećni - rekla nam je Valentina, a tu je bio i njen brat Nikola koji živi u Bosilegradu zbog školovanja, te je dodao kako se on sada oseća kada dođe i vidi sestre u svojoj sobi koja je ispunjena veselim bojama i igračkama.

- Meni je sada lakše kad dođem, presrećan sam jer imaju normalne uslove za život. Bilo mi je teško kad dođem, bolelo me je što ništa nisu imale, a retko sam i dolazio, sada sam baš zadovoljan - rekao nam je brat.

Anđela, koja je uvek bila stidljiva pred kamerama, opustila se, jer kako i sama kaže, znamo se. 

- Ovde sam i ja jako srećna, imamo sve i našu sobu, imamo dosta prostora i kupatilo. Najviše vremena provodimo ovde u dnevnoj sobi koja je ujedno i kuhinja, i ova kuća je jako topla u onoj staroj je bilo jako hladno.

Roditelji nisu krili svoju sreću kada su videli da smo došli i da smo im doneli hranu, za koju su se devojčice i žalile da nemaju. 

- Hvala vam puno, mi smo ofarbali jaja, tačnije, Valentina i Anđela su to radile, radujemo se prazniku i drago nam je da ćemo i mi imati trpezu ua Uskrs. Deci je ovde sada mnogo lakše, jer sada idu u školu, pre nisu mogle, posebno kad padne sneg, ostanemo zaglavljeni u šumi i nemamo ljude oko sebe, nikoga - pričaju roditelji i daodaju da staru kuću ne posećuju:

- Ne, nismo išli tamo, nema tamo ničega, sve je propalo, vuče nas nostalgija, ali evo za par dana idemo do sela gore, pa ćemo svakako da svratimo da vidimo šta se tamo dešava - pričaju nam.

Porodica Milanov je iskoristila priliku da se zahvali svima, celoj Srbiji koja se ujedinila da im pomogne. Devojčice sada imaju novi dom, kompjuter, telefone, igračke, čistu posetljinu i prozore koji dihtuju, a Telegraf se potrudio za bogatu trpezu kako bi uz ofarbana jaja, deca imala sve što svako dete na ovom svetu zaslužuje.

(Telegraf.rs)