"Dedinje" odmah može da počne sa transplantacijom srca ako ima donora: Planiramo obavezne skrininge

* Predstoji možda i najteži deo organizacija zdravstvene službe *Kod privatnika o trošku RFZO nakon reorganizacije zdravstvene zaštite * Najpre treba skratiti ortopedske liste

Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić ovaj Vaskrs provodi na Kosovu i Metohiji, a u prazničnom intervjuu za Telegraf.rs kaže da predstoji možda i najteži deo organizacija zdravstvene službe. Cilj joj je da zdravstvena zaštita bude dostupna svakom čoveku bez obzira gde on živi, kao i da svako dete kome ne može da se pruži zdrastvena zaštitu u Srbiji, ona moramo da se omogući u inostranstvu. 

Otkriva de ćemo otroku RFZO moći da se lečimo kod rivatnika upravo kada se bude reorganizovala zdravstvena zaštita, da se razmišlja  i planiramo uvođenje obaveznih skringa i pregleda. Napominje da ortopedske liste čekanja najpre reba skratiti i uraditi njihovu analizu.

Preporučujemo

U Pravilniku o definisanju moždane smrti nedavno je preciznije ona definisana, a prof. dr Grujićić se nada da će to povećati broj donora i kaže da se kreće ovih dana u kampanju o transplantaciji. I sama je bila iznenađena da Institut "Dedinje" ne transplanitira srca i ističe da  ako ima donora mogu da krenu odmah.

Otkriva i da se razmišlja u pravcu da se omogući naknada za domaće donatore, ali je potrebno dosta izmena. Kaže i da testiranja na korona virus više nema, osim u određenim klinikama koje zbog specifičnih bolesti moraju biti oprezni.

• Šta biste poručili današnjim studentima medicine, čime da se vode u budućnosti?

Poručila bih im da se vode Hipokratovom zakletvom sa jedne strane, a sa druge, da imaju uvek energije, jer moraju da se bore za pacijente na prvom mestu, za bolje uslove rade, i za svoje lične ambicije.

• Krenuli ste sa funkcijom ministra, reklo bi se jako, zalaganjem za pacijente, ukidanjem zakazivanja pregleda od 1. do 5. u mesecu. Šta ćete još učiniti da bi pacijenti što pre stizali do lekara, i imali bolju primarnu zdravstvenu zaštitu? Šta je pokazalo dosadašnje ukidanje zakazivanje pregleda, da li su se lekari snašli?

Došla sam kako bih uradila nešto. Kao ministar radim istim tempom kako sam radila celog života. Država je mnogo učinila u nabavljanju opreme i zidanju novih bolnica, sada nam predstoji možda i najteži deo organizacija zdravstvene službe. Cilj mi je da zdravstvena zaštita bude dostupna svakom čoveku bez obzira gde on živi. Dostupno i efikasno zdravstvo je ideal.

Što se tiče zakazivanja, to je bio jedan od prvih mojih poteza jer ne vidim razlog zašto bi se zakazivalo samo 5 dana u mesecu. Neke klinike su u potpunosti odgovorile ovoj promeni, i građani mogu da zakažu svoje preglede kod specijalista, dok neke klinike još uvek drže "zatvorene" termine. I, tu će rukovodioci morati da odgovaraju za to. Mnogo ima nagomilanih problema u samoj organizaciji i potrebno je vreme, ništa ne može preko noći.

• Često se dešava da pacijentima nisu overene knjižice, da li će bar za pojedine kategorije stanovništva zdravstvena zaštita a da nije samo hitna, biti omogućena. Recimo, onkološki pacijenti ostaju bez zaštite ako nemaju overenu knjižicu osim ako ta zdravstvena zaštita nije hitna?

U to pitanje se mora uključiti cela država. Kao lekar morate svakom pružiti pomoć ali mora se naći rešenje za sve, pre svega ekonomsko. Zdravstvo je skupo, i država Srbija mnogo ulaže u zdravstvo. Neke operacije koje ovde građani dobijaju na osnovu svog osiguranja su nezamislive na zapadu jer su preskupe. Daću sve od sebe da sve usluge budu dostupne građanima bez čekanja.

• Da li ste dobili kompletne spiskove koliko pacijenata čeka na magnetnu rezonacu u Srbiji, i koliko ih je?

Ne može da se govori o jedinstvenoj listi čekanja. Ono na čemu moramo raditi, i što mi je apsolutno nedopustovo, to je da se na istoj listi nalaze pacijenti koji imaju akutni problem i koji moraju odmah dobiti termin, i onih koji dolaze na kontrole kod kojih termin može da se planira dosta unapred. Što se tiče magneta, moramo nabaviti još magnetnih rezonanci da je svaki grad ima, i svaka veća ustanova.

• Da li razmišljate da uvedete obavezan skrining na pojedine bolesti, koje će pacijenti, osiguranici RFZO morati da ispoštuju, u suprotnom da neće moći da se leče?

Razmišljamo i planiramo uvođenje obaveznih skringa i pregleda. Tu moramo uvek biti oprezni i pažljivi u donošenju mera, ali treba i da se provere zakonske osnove za obaveznim pregledima građana.

• Koje liste čekanja najpre treba skratiti u Srbiji?

Ortopedske, pre svega treba uraditi analizu lista. Verujem da će se u startu odmah smanjiti, zatim omogućiti ortopedskim ustanovama da rade, pre svega materijal. Ali, takođe, moramo i raditi na edukaciji građana, i kako da žive zdravijim stilovima života. Takođe, postoje nove, manje invazivne metode koje mogu omogućiti da pacijent ne ide na operaciju.

Lečenje kod privatnika o trošku RFZO

• Kako kao ministarka gledate na to što se za mnogu decu sakuplja novac putem SMS poruka da odu na lečenje u inostranstvo? Ima li šanse da se to obustavi i da u inostranstvo idu samo oni koji moraju?

Država već sada šalje u inostranstvo mnogo dece za koje ovde ne postoji adekvatno lečenje. Međutim, postoje situacije kada roditelji insistiraju da dete primi eksperimentalni lek, ili ne mogu da se pomire sa činjenicom da leka nema. Sa medicinskog aspekta, mi ne možemo o trošku države slati u inostranstvo na lečenje ali potpuno razumem roditelje, koji imaju prava da se nadaju i da pokušaju bilo kada i bilo gde.

Država svake godine povećava budžet i zaista odvaja novac za lečenje najmlađih pacijenata u inostranstvu. Podržavam povećanje budžeta, svakom detetu kome ne možemo da pružimo zdrastvenu zaštitu u Srbiji moramo da omogućimo u inostranstvu što se u velikoj meri i cini.

• Kada će građani moći da se leče o trošku RFZO i u privatnim klinikama?

Kada završimo sa reorganizacijom zdravstvene zaštite.

• U poslednje vreme aktuelna je priča o izmeni Zakon o zaštiti stanovništva od duvanskog dima i zabrani pušenja u zatvorenom prostoru. Kada možemo da očekujemo da uđe u skupštinsku proceduru, a zatim i da počne da se primenjuje?

Pre svega, krećemo u jednu sveobuhvatnu kampanju kojom želimo da objasnimo štetnost duvanskog dima. Na zakonu se radi detaljno kako bi se sagledali svi aspekti ovih mera.

• Da li će biti povećane kazne za nepoštovanje, i da li će možda biti kažnjavani i građani koji puše na ulici, pa bace pikavac van kante?

Što se tiče kazni, to mora da se uskladi sa Ministarstvom finansija i sa ostalim odredbama. A, što se tiče pikavaca, to je posao komunalne policije, ali svakako apelujem na sve građane da čuvaju svoje gradove i životnu sredinu.

Kampanja o transplantaciji 

• Promenjen je pravilnik za utvrđivanje moždane smrti, da li to može da poveća broj donora?

Nije promenjen samo je data je preciznija definicija moždane smrti. A, sve ostalo je ostalo isto jer postupak ustanovljavanja moždane smrti je u skladu sa svetskim protokolom. Cilj preciznije definicije je da otklonimo sve sumnje oko moždane smrti i same transplantacije. Nadamo se da će to dovesti do povećanog broja donora.

Ovih dana kreće velika kampanja oko transplantacije koja ima za cilj da podigne svest u narodu. Doktori će uvek sve uraditi što mogu da sačuvaju nečiji život, da izleče pacijenta, ili da ga održe u životu. Onog trenutka kada nastupi moždana smrt, tada više nema spasa, nažalost, ali transplatacijom se može pomoći nekome ko čeka organ.

• Kada će Institut "Dedinje" da dobije dozvolu da može ponovo da transplantira srce?

Krajnje sam neprijatno iznenađena da nisu bili u sisitemu za transplantaciju srca, jer imaju neophodno znanje i kadrove. Nedavno sam obišla "Dedinje", i smatram da su podigli rad klinike na visok nivo. Što se mene i Ministarstva tiče, ako ima donora mogu da krenu odmah.

• Šta sve propisuje izmenjeni pravilnik, kojim će biti omigućeno i onkoloskim pacijentima oplodnju biološki potpomognutim materijalom?

Što se tiče trudnica koje su lečene od onkoloških bolesti, moj savet je da se jave na IORS gde radi jako iskusan tim onkologa, koji će im dati pravi savet da li i kada da ostanu u trudnoći. Što se tiče čuvanja reproduktivnih ćelija mladih onkoloških pacijenata koji žele da imaju potomstvo, omogućena je prva nacionalna banka ćelija na GAK-u i to će svima biti dostupno.

O naknadi za donatore

• Da li će možda biti omogućeno plaćanje i domaćim donorima reproduktivnih ćelija?

Ovo je kompleksno pitanje jer mora da se promeni Zakon o zdravstvenoj zaštiti kao i Zakon o radu. U Srbiji nije prepoznata naknada za donatorstvo kako, na primer, za doniranje organa ili doniranje krvi, samim tim i donorima reproduktivnih celija. Razmišlja se u tom pravcu ali je potrebno dosta izmena.

• Koliko ste seoskih ambulanti obišli do sada i u koliko ste zatekli stuaciju da 1 lekar ima samo 1 pacijenta, iliti da nema lekara a potrebni su selima?

Obišli smo na desetine, situacija raznolika i pravila nema. Potrebna je detaljna analiza. Želim da obiđem svaku seosku ambulantu i da upoznam svakog kolegu. Prvi put neko ide od sela do sela i uviđa kakvo je stanje. Moj cilj je da i tamo gde ima 1.000 ljudi u selu, i gde ima jedna osoba, ima neophodnu zdravstvenu zaštitu.

• Kada će početi porodični lekar da radi i kako će funkcionisati institucija porodičnog lekara?

Sve vreme radimo na tome, kao i na izgradnji seoskih ambulanti. Takođe, razgovaram sa svim nezaposlenim lekarima sa biroa da vidim pod kojim uslovima bi otišli u manje sredine. Cilj porodicnog lekara je da približimo lekara čoveku da se zdravstvo ne pretvori u administraciju. Naime, određeni broj doktora, pedijatara, sestara, stomatologa i psihologa će biti raspoređeni na određenu teritoriju ili na određeni broj ljudi. Moramo vratiti poverenje u lekara.

• Koji specijalisti nam najviše nedostaju?

Najviše nam nedostaju anesteziolozi, specijalisti urgentne medicine, radiolozi, patolozi, lekari sportske medicine, specijalisti fizikalne i palijativne medicine.

• Da li je zaista vaspitačicama u vrtiću zabranjeno da pruže detetu prvu pomoć, to se desilo kada je dečak progutao žir u vrticu u Vladičinom Hanu? Vaspitači kažu da im je u Ministarstvu prosvete rečeno da je Ministarstvo zdravlja propisalo taj pravilnik?

Pravilnik je donet 2017. godine i doneli su ga tadašnji ministar zdravlja i ministar prosvete. Prema tom pravilniku, svaki vrtić koji ima 8 grupa, dužan je da ima medicinsku sestru čija je obaveza da pruži prvu pomoć i da prati zdravstveno stanje dece.

O korona virusu

• Hrvati najavljuju da će ukinuti na leto epidemiju, kada ćemo mi?

Pratićemo svetske protokole. Radna grupa je sastavila vodič. Testiranja nema, osim u određenim klinikama koje zbog specifičnih bolesti moraju biti oprezni, mislim pre svega na hematologiju.

• Koliko je preostalo i šta će se uraditi sa vakcinama protiv kovida 19 kojima je istekao rok trajanja?

Vakcinama koje mi imamo nije istekao još rok trajanja, kada se to desi uništiće se na odgovarajući način.

(Telegraf.rs)