Broj studenata koji bira nastavničke smerove sve manji: Koja su rešenja da ne ostanemo bez predavača?
POtrebno je da se utvrdi koliko profesora odlazi u penziju i za koliko godina ćemo da ostanemo bez nastavnog kadra
Za smer nastavnika matematike u Beogradu odlučilo se ove godine samo šest brucoša. Odgovor na ovo pitanje svojom platformom predlaže deset fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Platformu za unapređenje statusa nastavničkih studijskih programa i stimulisanje srednjoškolaca za upis na nastavničke fakultete je prošlog meseca usvojio Senat Univerziteta u Beogradu. U međuvremenu je dopunjena i uskoro bi trebalo da bude upućena Ministarstvu prosvete.
Kako za RTS navodi prorektor Univerziteta u Beogradu prof. Dejan Filipović dopunjena Platforma predlaže formiranje mešovite radne grupe predstavnika resornog ministarstva i predstavnika nastavničkih fakulteta, kako bi se utvrdilo koliko profesora odlazi u penziju i za koliko godina ćemo ostati bez nastavnog kadra.
- Druga dopuna tiče se strategije razvoja obrazovanja 20-30 koja prepoznaje ovaj problem - dodaje Filipović.
Profesori smatraju da u rešavanje ovog pitanja treba da se uključe svi fakulteti gde se školuju budući nastavnici. Na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na primer, već nekoliko godina nema samofinansirajućih studenata na nastavničkom smeru. Zato se studenti stimulišu da se u što većoj meri uključe u rad škola.
- Odluka koju je naš fakultet doneo pre nekoliko godina je da se smanji školarina za studente master studija na nastavničkom smeru, zato što je njima potreban da bi radili u osnovnim i srednjim školama - objašnjava Filipović.
Platformu su sačinili dekani Filozofskog, Filološkog, Hemijskog, Fizičkog, Matematičkog, Biološkog, Geografskog i Fakulteta za fizičku hemiju. Pridružili su im se Učiteljski i Pravoslavno- bogoslovski fakultet.
Na Pravoslavno-bogoslovskom fakultetu podsećaju da i taj fakultet školuje prosvetni kadar, veroučitelje, kojih u Srbiji ima oko 1.000, i da za njih treba rešiti pitanje ugovora o radu.
(Telegraf.rs)