Nećemo nagradu i ordenje: Lekar heroj iz KC Niš kaže da imaju samo jednu želju, za Telegraf otkriva i koju

Ne traže ni novac, ni ordenje, već samo podršku da im se olakša rad

Herojski podvig lekara kardiohirurgije Kliničkog centra u Nišu, koji su radeći 12 vikenda zaredom uspeli da eliminišu liste čekanja, aplauzom je dočekala cela Srbija. U belom mantilu čitavih 100 dana proveo je i Mlađan Golubović, jedan od lekara iz ovog tima, koji za Telegraf.rs skromno kaže da se niko sa klinike ne oseća kao heroj, niti smatra da je učinio nešto specifično. Prizemni i ponosni, jer su nekom spasili život u toku teškog prekovremenog rada, nadaju se da do dugačkih lista čekanja nikada više neće doći, kao i da nijedan pacijent neće izgubiti bitku čekajući svoje mesto na operacionom stolu.

Doktor Golubović kaže da se ideja za ovo delo javila upravo kada su mladi lekari koji su zaduženi da pozivaju pacijente na termin za operaciju nekoliko puta od porodica obolelih čuli da ta osoba više nije među nama. Za njih, ova rečenica uključila je alarm i u tom trenutku znali su da nešto moraju da preduzmu, makar i po cenu neprestanog rada.

Preporučujemo

- Lista je brojala oko 150 bolesnika, a nismo mogli da uradimo više od 2 operacije dnevno jer smo imali samo jednu mašinu za ekstrakorporalnu cirkulaciju i jednu salu za kardiohirurške intervencije koja može da funkcioniše. Takođe još jedan limitirajući faktor je i intenzivna nega koja ima samo 10 postelja. U suštini to nam je i diktiralo tempo rada. Ako pacijenta operišemo u petak primetili smo da on može u ponedeljak da ide kući i pojavio se prazan prostor vikendom. Tada su mladi lekari predložili da operišemo i vikendom kako bi kapacitet intenzivne nege bio na punom kapacitetu svakog dana, a mi ćemo operisati nešto više bolesnika. Taj predlog je odobren i krenuli smo u akciju, s tim da nismo znali koliko će to trajati - naveo je Mlađan za naš portal.

Pomisao da odustanu nikada se nije javila u mislima ovih hrabrih ljudi, a vetar u leđa dala im je i informacija da su se liste čekanja nakon tri vikenda značajno smanjile. Kako kaže naš sagovornik, upravo ta informacija bila je dokaz da rade nešto dobro i ispravno.

- Posle 5-6 vikenda kada smo napravili presek, videli smo da taj broj pada. Onda smo rekli "ovo je dobra stvar", rekli smo "ovo je pun tempo kojim ćemo smanjiti listu", to je trajalo tih 12 vikenda. Kada smo prošle nedelje operisali, shvatili smo da smo došli do toga da, kada su lekari prozivali pacijente, taj broj je već bio 42. To nam je i bio motiv da ćemo uspeti, da ćemo ostvariti cilj da svi pacijenti koji su na listi budu operisani u što kraćem roku. Shvatili smo da ako dobijemo anesteziološku saglasnost u ovoj nedelji on će već u narednoj biti operisan - opisuje on.

Ipak, pritisak i dalje nije nestao kada su 100. dana skinuli mantile, ali su barem znali da će ovaj vikend provesti sa svojim porodicama za najsrećniji hrišćanski praznik. Jedino što su u tom trenutnku mogli da poruče jedni drugima bile su čestitke i bodrenje, ali već tada su bili svesni da će ukoliko bude potrebno, ponovo ogrnuti herojski plašt i nastaviti sa akcijom spasavanja života.

- Kada smo čuli da imamo manje od 50 pacijenata to je bio jedan neverovatan podatak i rekli smo jedni drugima: "Odlično, svaka vam čast, uspeli smo u onome što smo zacrtali, ovog vikenda se lepo odmorite a ako bude bilo potrebe opet ćemo da radimo". Posle toga naš direktor je tu informaciju objavio na društvenim mrežama i mediji su počeli da se javljaju. Krenuo je cunami pozitivnih reakcija, a srce nam je bilo puno kada je Novak Đoković to objavio - priča nam Nišlija.

Iako ih je umor sigurno savladavao, Mlađan se ni u jednom trenutku na njega nije požalio, već kaže da ih je najponosnijim učinila činjenica da za vreme njihovog rada niko nije izgubio borbu za život. Priznaje da jeste bilo teško kada vreme nisu provodili sa svojim porodicama i kada su propuštali bitne životne događaje, ali na kraju dana, želja da pomognu onima kojima je to tada bilo najpotrebnije je prevagnula.

Tim sa Kliničkog centra u Nišu za ovaj podvig ne traži nijednu materijalnu nagradu, a ono do čega im je sada stalo je samo mala pomoć da olakšaju svoj rad i prime što više obolelih na operacioni sto.

- Niko sa klinike se ne oseća kao heroj i nema osećaj da je uradio nešto specifično ili strano. Niko ne želi nadoknadu ili zahvalnicu, ordenje… Ako budemo bili u prilici da dobijemo još jednu mašinu za vantelesni krvotok to bi nam mnogo značilo kako ne bismo radili vikendom. Značajno bi bilo i da imamo salu koja je spremna da primi pacijente kako bismo radili u boljim uslovima. Čak i ako se to ne desi mi ćemo opet raditi prekovremeno - poručuje niški lekar.

I sam je svestan da su porodice lekara osetile njihovo odsustvo, međutim, objašnjava da su svi svesni njihove prirode posla. "Navikli su da nismo tu", kaže on. Ipak, u jedno je siguran - bez podrške najbližih, podvig o kom bruji ceo region nikada ne bi uspeli da ostvare do kraja.

(Telegraf.rs)