Smrtnost od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji smanjena na nacionalnom nivou

"Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti kako u svetu tako i u Srbiji i odnose više života nego svi oblici maligniteta zajedno, a prema podacima iz 2021. godine u našoj zemlji umrlo je 56 hiljada ljudi od posledica kardiovaskularnih bolesti", navodi se u saopštenju Insistuta za istraživanje i razvoj dobrih praksi

Smrtnost od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji smanjena je na nacionalnom nivou, saopštio je danas Institut za istraživanje i razvoj dobrih praksi koji je podsetio da je u 2021. godini, u našoj zemlji samo od kardiovaskularnih bolesti, koje su vodeći uzrok smrtnosti u svetu, umrlo 56.000 ljudi.

"Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti kako u svetu tako i u Srbiji i odnose više života nego svi oblici maligniteta zajedno, a prema podacima iz 2021. godine u našoj zemlji umrlo je 56 hiljada ljudi od posledica kardiovaskularnih bolesti", navodi se u saopštenju Insistuta koji naglašava da u četiri do pet slučajeva kardiovaskularnih smrti uzrok aterosklerotska kardiovaskularna bolest.

Preporučujemo

Jedan od glavnih faktora rizika za razvoj te bolesti je povišen nivo LDL holesterola, poznatijeg kao "loš" holesterol, naveli su iz Instituta povodom konferencije "Opterećenje dislipidemijom i razvoj strategije Republike Srbije za efikasno preveniranje posledica dislipidemije i očuvanje kardiovaskularnog zdravlja stanovništva" koju je organizovalo udruženje „Well-being international“ uz podršku Ministarstva zdravlja.

Tema konferencije, čiji je cilj smanjenje kardiovaskularne smrtnosti na nacionalnom nivou bila je donošenje Inicijative za kreiranje Nacionalnog programa prevencije aterosklerosklerotske kardiovaskularne bolesti efikasnom korekcijom dislipidemije (poremećaj lipida). Uzimajući u obzir da su povišene vrednosti LDL holesterola faktor rizika na koji se može efikasno delovati i brzo redukovati, Ministarstvo zdravlja je ukazalo da ključni prioritet strategije javnog zdravlja upravo leži u prevenciji.

Konferenciju je otvorio državni sekretar Ministarstva zdravlja Aleksandar Stefoski koji je naveo da disilipidemija dovodi do kardiovaskularnih oboljenja koja su u našoj popuaciji na prvom mestu po broju obolelih i preminulih osoba.

Kardiovaskularna oboljenja prednjače u crnoj statistici i u odnosu na ostale malignitete. Direktorka Univerzitetskog Kliničkog centra Vojvodine Edita Stokić, rekla je da je identifikovan veliki broj faktora rizika za nastanak ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti i kao najznačajniji faktor tog tipa navela porast aterogenog LDL holesterola i da bi rešenje za prevenciju KVB trebalo tražiti u efikasnom snižavanju nivoa LDL holesterola.

Akademik Nebojša Lalić, direktor Klinke za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, rekao je da je samo jedan od koraka ka unapređenju kardiovaskularnog zdravlja stanovništva podizanje svesti o rizicima i značaju kontrole LDL holesterola među pacijentima i lekarima na svim nivoima zdravstvene zaštite. Lalić je ocenio da je, kako bi se obezbedila uspešna implementacija usvojenih kriterijuma na svim nivoima, neophodno kreiranje nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za tretman dislipidemije u prevenciji aterosklerotske KVB u skladu sa važećim evropskim preporukama o lečenju dislipidemija i novih smernica o prevenciji kardiovaskularnih bolesti u kliničkoj praksi.

Kardiolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije Arsen Ristić ukazao je da je u cilju boljeg otkrivanja pacijenata sa kardiovaskularnim rizikom, pravovremenog dijagnostikovanja i početka lečenja, neophodno je uniformisanje referentnih vrednosti u laboratorijskim analizama koje se odnose na lipidni status, unapređenje postojećeg elektronskog zdravstvenog kartona, uspostavljanje nacionalnog registra za familijarnu hiperholesterolemiju na primarnom nivou zdravstvene zaštite, kao i unapređenje dostupnosti inovativnih terapija uz sprovođenje aktuelnih terapijskih smernica.

(Telegraf.rs/Tanjug)