Veselin je junak sa Paštrika, ostao bez noge zbog otadžbine 1999. godine: "Nema nazad, iza je Srbija"

Kako kaže, osećanja tih dana bila su pomešana, smenjivali su se strah, ponos i osećaj patriotizma, ali su sve ove emocije doprinele tome da ni ne pomišlja da odustane od borbe za svoju zemlju i svoj narod

Kao 21-ogodišnji mladić Veselin Uzelac na redovno odsluženje vojnog roka otišao je u jesen 1998. godine. Po završetku obuke u Valjevu, prekomandovan je u Prizren, a kao pripadnik slavne 549. motorizovane brigade period NATO agresije proveo je na Paštriku, gde se od 26. maja pa sve do potpisivanja Kumanovskog sporazuma vodila izuzetno značajna bitka između snaga Vojske Jugoslavije i terorista tzv. OVK.

- Kopnena ofanziva na Paštriku počela je nešto kasnije u odnosu na Košare gde su se od prvog dana vodile teške borbe. Tako da smo mi u početku imali miran period bez intenzivnih borbi koje su u ovom delu gde sam ja bio počele u maju - priseća se Veselin i dodaje da je bilo mirnih dana tokom kojih se ništa nije dešavalo, ali i onih kada su borbe trajale po 24 časa, prenosi Subotica.com.

Kako kaže, osećanja tih dana bila su pomešana, smenjivali su se strah, ponos i osećaj patriotizma, ali su sve ove emocije doprinele tome da ni ne pomišlja da odustane od borbe za svoju zemlju i svoj narod.

- Da, između ostalog, sam osećao i strah koji je na neki način bio koristan jer mi je davao dodatnu motivaciju da istrajem. To je više strah za druge, a ne za vas. Iza nas bila je cela država, vrlo sam ozbiljno shvatio naš zadatak - da ne dozvolimo neprijatelju da uđe na našu teritoriju. Dominirao je osećaj ponosa, bio sam ponosan na činjenicu da sam tu da ne bih dozvolio neprijatelju da prođe, da treba da ga sprečim, da osvojim neku kotu. Ljubav prema zemlji uvek je prisutna, ali u takvim situacijama to osećanje je još izraženije - kaže Veseli.

Tog 31. maja 1999. godine NATO bombarderi prosuli su "tepih bombe" na izmešteno komandno mesto 549. motorizovane brigade u rejonu sela Šeh mahala. Među više od 100 ranjenih vojnika bio je i hrabri subotički heroj sa Paštrika.

- Prethodni dan bio sam na Paštriku na prvoj liniji. Neki momci su stradali od granata i zbog njihovih povreda trebalo je da ih prenesemo dole u pozadinu. Kako sa te strane Paštrika nije bilo puteva morali smo ručno da ih nosimo dole po kozijim stazama. U Šah mahalu, gde je bila smeštena komanda brigade, stigli smo kasno u noć i tamo prespavali. Ujutru je NATO bombardovao ovu poziciju i ja sam ostao zatrpan pod ruševinama - priča Veselin kojem je zbog prirode povreda amputirana noga.

- Toga dana zapravo je okončana moja vojna karijera. Transportovan sam za Prizren, a narednog dana su me prebacili u Niš, potom u Beograd. Pošto sam dugo bio pod ruševinama, zbog nedostatka cirkulacije došlo je do komplikacija i lekari u Beogradu su izvršili amputaciju noge.

Danas, 24 godine kasnije, ovaj heroj sa Paštrika živi mirno sa suprugom i dvoje dece, a boje Srbije brani na sportskim takmičenjima.

- Kao reprezentativac Srbije u parastreličarstvu nastavio sam da se borim za svoju državu, njen ugled i poštovanje - ponosno ističe Uzelac.

- Iako su još isuviše mali da bi im pričao sve detalje, moja deca znaju ko im je tata, kako je izgubio nogu. Oni to poštuju i ponose se time što im je otac bio na braniku otadžbine. Kosovo je neotuđivi deo Srbije. To je parče srpske zemlje za koje smo svi vezani, što zbog istorije, što zbog manastira i ne možemo toga da se odreknemo - zaključio je ovaj heroj.

(Telegraf.rs)