Epidemija kancera u Evropi, svakog minuta više od pet novoobolelih: Onkolozi iz Srbije i regiona u Nišu
Ukoliko se ovako loša epidemiološka situacija nastavi, maligne bolesti će 2035. godine biti na prvom mestu po mortalitetu
Svakog minuta u Evropi se dijagnostifikuje preko pet novoobolelih od nekog maligniteta i ukoliko se ovako loša epidemiološka situacija nastavi, maligne bolesti će 2035. godine biti na prvom mestu po mortalitetu, ispred kardiovaskularnih oboljenja, istakla je danas direktorka Klinike za onkologiju u Nišu dr Ana Cvetanović.
Ona je, otvarajući prvu Nacionalnu onkološku konferenciju „NOK 2023“, kazala da se uzrok ovako loše epidemiloške situacije kada su u pitanju maligne bolesti ne zna, ali ono što može da se uradi je da se deluje preventivno.
„Po učestalosti javljanja karcinoma, Srbija je između 15. i 18. mesta u Evropi. Učestalost nije tako visoka, ali smo po mortalitetu na prvom mestu zajedno sa Crnom Gorom, a to je alarm da se nešto mora uraditi“, izjavila je dr Cvetanović.
Prema njenim rečima, da bi se smrtnost smanjila podjednako je bitno i rano otkrivanje bolesti i lečenje.
„Dijagnostifikovanje karcinoma ne znači kraj za pacijenta. Karcinom otkriven na vreme je izlečiva bolest i zato toliko apelujemo, molimo da se ljudi javljaju na preventivne preglede. Što se bolest ranije otkrije, to je prognoza bolja“, naglasile je dr Cvetanović.
Ona je istakla da smo svi svedoci da se poslednje dve decenije onkologija izuzetno brzo razvija, da se stalno pojavljuju novi lekovi i nove tehnike lečenja raka.
„Svake godine se pojavljuje toliko novih lekova da to ne mogu da prate ni najbogatiji zdravstveni sistemi. Naša zemlja je zaista puno učinila na tom polju, dosta smo odmakli, uvedeno je puno novih lekova, ove godine očekujemo još jednu novu listu“, rekla je dr Cvetanović.
Ona je kazala da su nove terapije, za razliku od hemioterpaije, visoko selektivne i ciljane i daju pacijentima dobar kvalitet života.
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Ferenc Vicko kazao je na konferenciji da se u svetu smrtnost od raka smanjuje za jedan do dva odsto godišnje, ali da na žalost kod nas godišnje premine 21.000 ljudi.
„To znači da smo mi u ratu sa rakom. Postavlja se pitanje da li postoji nešto što ne radimo ili ne radimo kako treba. Ono što se mora menjati je da bolest moramo rano dijagnostifikovati. Skrining mora da bude značajno poboljšan u odnosu na dosadašnji“, rekao je dr Vicko.
On je izjavio da je prioritet Ministarstva zdravlja da lečenje malignih bolesti ostane prioritet države.
Direktor Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu dr Zoran Perišić je kazao da je u toj zdravstvenoj ustanovi poslednjih godina puno toga urađeno da bi se omogućilo bolje lečenje onkoloških pacijenata, a između ostalog je renovirana Klinika za onkologiju i dobijen četvrti zračni akcelerator.
„U toku su ozbiljni pregovori sa Ministarstvom zdravlja oko obnove dva akceleratora i povećanja kapaciteta akceleratora. Procena ministarke zdravlja Danice Grujičić je da će za pet godina zračnu terapiju godišnje morati da ima 40.000 ljudi“, rekao je dr Perišić.
Dvodnevna Nacionalna onkološka konferencija „NOK 2023“ okupila je bezmalo 300 lekara iz Srbije, Crne Gore, Makedonije i Hrvatske. Organizator prve nacionalne konferencije na jugu Srbije je Klinika za onkologiju niškog UKC.
(Telegraf.rs)