Po okončanju NATO bombardovanja mnoga područja na KiM ostala bez Srba: Gradovi u Metohiji skoro ispražnjeni

Srbi su nakon bombardovanja 1999. godine ostali u sredinama u kojima se koliko toliko osećaju bezbedno

Nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma i povlačenja vojnih i policijskih snaga sa Kosova i Metohije, Srbi su ostali nezaštićeni. Većina njih krenula je na put u nepoznato i na put bez povratka. Gračanica je jedno od mesta gde i danas Srbi opstaju. Nebojša Stojanović, koji je radio u Pošti u Prištini kada je početkom aprila pogođena projektilom u napadu NATO-a, govorio je za RTS o tragičnoj noći.

Srbi su nakon bombardovanja 1999. godine ostali u sredinama u kojima se koliko toliko osećaju bezbedno. Bez Srba su ostali gradovi, sela, čitava područja. Srba nema u Prištini, Peći, Prizrenu, Uroševcu, Đakovici. Metohija je gotovo ispražnjena od Srba.

Preporučujemo

Bombardovanje je, prema najavi onih koji su ga pokrenuli, trebalo da na Kosovo donese slobodu, ali se dogodilo suprotno. Ne samo za Srbe, već i Albance, iako oni nerado govore o tome. Albancima je bombardovanje donelo nove uslove i novi način života, ali nema blagostanja i reda koji su očekivali.

Prvog dana bombardovanja, na Kosovu su pogođeni vojni ciljevi oko aerodroma, nedaleko od Prištine.

Prema međunarodnim izvorima, u napadima na Kosovu stradalo je više od polovine poginulih u celoj tadašnjoj Jugoslaviji.

Osim vojnih, avioni NATO-a su gađali i civilne ciljeve.

Pogođena je kolona izbeglica u Đakovici. Tada je ubijeno 75 civila, a više od 100 je bilo povređenih. Pogođen je autobus kod Peći u kojem je 17 osoba ubijeno, a 44 povređeno. U selu Koriša kod Prizrena ubijeno je više desetina civila.

U autobusu u Lužanu kod Podujeva ubijene su 44 osobe. Gađan je zatvor Dubrava u Istoku, gde je ubijeno najmanje 20 zatvorenika, zatim konvoj novinara na putu Prizren-Brezovica, gde je jedna osoba ubijena.

Sećanje radnika pošte: Sve je počelo da se ruši, nismo očekivali da će poštu dirati

Nebojša Stojanović bio je 1999. godine radnik Pošte u Prištini, koja je početkom aprila pogođena projektilom u napadu NATO-a. Tada je poginula jedna osoba.

- Bile su sirene za uzbunu, ali nismo očekivali da će poštu dirati. Od umora smo svi zadremali oko ponoći na radnim mestima i onda je grunulo odjedanput, bez ikakve najave. Sve je počelo da se ruši, da puca. Ja sam bio pored jednog dvoseda, kada je udarila bomba, kroz hodnik je prošla naniže, skoro do podruma dole. Zid je počeo da se ruši - seća se Stojanović.

Cigla ga je, dodaje, udarila u glavu, posle čega je skočio na noge, ali nije video ništa.

- Onda sam sišao dole do podruma da vidim gde su ostale kolege. Našao sam dvoje koji su izašli iz pošte i vratili se. Zamolio sam ih da mi pomognu da izvučemo Lantanu Jovanović, koja je bila zatrpana. Počeo sam da kopam rukama, našli smo joj glavu, otvorio sam prostor, ona je počela da diše i samo je rekla – nemoj da me ostaviš. Nastavio sam da kopam, izvukao sam je, onda je kolega Biserko došao, stavio je preko ramena, izneo je iz pošte, došla je hitna i vatrogasci - seća se Stojanović.

Po okončanju vazdušne kampanje, na Kosovo je ušlo nekoliko desetina hiljada međunarodnih vojnika. Danas ih je neuporedivo manje, ali baza američkih vojnika Bondstil i dalje je u funkciji.

Ulaskom međunarodnih vojnika i povratkom albanskih izbeglica nastupio je masovan odlazak Srba.

Procenjuje se da ih je na Kosovu ostalo između 100 i 130 hiljada. Ostali su da žive u izolovanim područjima, sa ograničenim stepenom kretanja.

Tradicionalno okupljanje u Gračanici

Jedna od sredina u kojoj su ostali je Gračanica sa okolinom. U Gračanici se Srbi svake godine okupljaju na ovaj dan, odajući poštu stradalima.

Tako će biti i danas. Njihovo okupljanje najavljeno je za 11 časova pored spomen krsta, posvećenog stradalim Srbima u NATO bombardovanju i tokom egzodusa nakon 1999. godine.

(Telegraf.rs)