Miljana će kad završi studije da pravi pištolje: Otkrila nam je zašto bira da to radi u Srbiji

Ova mlada Jagodinka izdvaja se od ostalih devojaka koje su na pravima, psihologiji, književnosti... jer studira vojni inžinjerng na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu, a sve sa ciljem da i ona doprinese srpskoj namenskoj industriji

Miljanu Miljković (23) oduvek je privlačilo oružje, ali je ta privlačnost nije odvela u školu koja bi joj bila "prečica" do policije ili vojske da bi baratala njime, već na studije da bih mogla pištolje i puške da proizvodi.

Ova mlada Jagodinka izdvaja se od ostalih devojaka koje su na pravima, psihologiji, književnosti... jer studira vojni inžinjerng na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu, a sve sa ciljem da i ona doprinese srpskoj namenskoj industriji.

Preporučujemo

Ljubav prema oružju nije porodična, kako bi se odmah možda posumnjalo. Niko iz njene porodice nije ni pri vojsci ni prema policiji, pa se i u tom segmentu Miljana izdvojila.

- Oduvek sam osećala privlačnost prema oružju. Sa druge strane, probudio se neki patriorizam u meni,  želim da radim za svoju državu, da utičem na to da vojna industrija napreduje kao što i napreduje poslednjih godina - priča Miljana za Telegraf.rs:

- Niko iz moje porodice nije pri Vojsci. Ono što me definitivno nateralo na ovaj izbor je i to što je smer takav da se dobija dualna diploma, tako da postoji mogućnost da radim u namenskoj industriji, ali mogu da radim i u bilo kojoj mašinskoj firmi a to znači da postoji opcija da se vratim u Jagodinu.

Smer za koji se opredelila automatska joj je "radna knjižica" da po završetku škole pravi naoružanje.

- Sve će zavisiti od fabrike u kojoj ću biti, ali s obzirom na moje smer, proizvodila bih oružje u smislu pušaka, pištolja....

Sa Miljanom smo razgovarali prošle nedelje u Beču, koji je posetila sa još nekoliko desetina studenata u organizaciji Skupštine grada Jagodina. U glavnom gradu Austrije boravilo je od 13. do 16. marta 350 sprofesora i studenti iz 17 gradova.

Kao i većini njenih vršnjaka, i njena noga je prvi put kročila ulicama Beča.

- Najviše mi se svideo Dvor Belvedere, apsolutno je predivan, i bašta Šenbruna. Oduševio me je i zid na Bečkom univerzitetu na kojem se nalaze slike svh ljudi koji su dobili Nobelovu nagradu. To mi je bilo baš baš zanimljivo - kaže Miljana koja je završna godina studija sa prosekom 8,6 i koja ne krije da joj e neverovatno da je jedno ovakvo putovanje omogućeno mladima iz Srbije:

- Ovo je stvarno prelepo i neveovatno s obzirom na to da mnogi nisu u situaciji da putuju.

Na ovom putovanju sa njom je bila i Minja Pavić (22) iz Aranđelovca koja studira u Jagodini na Pedagoškom fakultetu. Četvrta je godina i ima prosek 9, 57. Ne ograničava sebe, ali bi i ona kao i Miljana volela da svoje znanje primeni u Srbiji.

U trenutku kada smo sa njim bili u Beču, stiglo je upozorenje na mogući teroristički napad, zbog čega je policija obezbeđivala sve verske objekte i institucije. Uprkos tome, Minja kaže da joj Beč deluje jako sigurno a iako je veliki grad, lak je za snalaženje.

- Mislim da je za mlade jako povoljno da studiraju ovde, i imaju šta i da vide - kaže Minja za Telegraf.rs.

A, u Beču smo upoznali i Branislava Ćuića iz Jagodine, studenta Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji će praviti softvere.

Otkud to?

- Od malih nogu sam išao na takmičenja, voleo sam matematiku, fiziku, i nekako tako sam dospeo do Elektrotehničkog fakulteta. Nadam se da ću nakon osnovnih studija upisati master negde u inostranstvu, možda baš u Beču ali bih voleo kada završim master studije da se vartim u Srbiju, u Jagodinu i da nastavim svoj rad i svoje usavršavanje - rešen je Branislav koji fakultet "gazi" sa prosekom od 9,90.

Svestan je da se svet i društvene mreže brzo razvijaju, i da je svuda neophodan kadar u branši kojoj se on nameće.

-  Ja sam baš na smeru za softversko inžinjerstvo, bavimo se pravljenjem softvera, to će i biti moj posao - kaže Branislav za naš portal, kojem je ovo putovanje dobrodošlo između svih obaveza koje ima na fakultetu.

(Telegraf.rs)