Porodica je sahranila Đorđa i žalila ga 15 godina, a onda se on pojavio na vratima s neverovatnom pričom
Nikada nije utvrđen motiv povratka
Zvao se Đorđe Vasić i dobro je znao svoje ime. To što je, za razliku od filmskog junaka Džejsona Borna, dobro znao svoj identitet nije mu bilo od pomoći kada je zarobljen 1914. godine. Sve do 1929. godine niko nije znao da je živ. Porodica ga ja oplakala, sahranila u "odsustvu" i žalila celih 15 godina, sve dok se nije vratio u Kruševac.
- Za vreme svetskog rata borio sam se na užičkom frontu i tu sam bio ranjen, a zatim upućen u bolnicu u Niš - svedočio je Đorđe Vasić vlastima po povratku u Kruševac.
Preporučujemo
Osmi mart u Kruševcu: Štićenici Vaspitno-popravnog doma poklanjali damama cveće koje sami uzgajaju
Bejbi bum u kruševačkom porodilištu: U prva 2 meseca ove godine imaju više nego prethodne godine
- Iz bolnice, kada sam ozdravio, otišao sam u svoj puk, koji je bio kod Beograda, odakle smo se povukli do Smedereva i tu sam bio zarobljen. Zajedno sa mnom pali su u ropstvo mnogi naši vojnici, a među njima je bio major Čedomir Milosavljveić, komandant 1. bataljona 12. puka, pišu Novosti.
Vasić dalje iznosi da su ih prvo sproveli u Kovin, zatim u Temišvar, odakle je preko Budimpešte završio u Berlinu. Tu je bio sve do 1917. godine kada su ga vratili u Mađarsku, na imanje izvesnog grofa Šandora Andrašia.
- Kod njega sam radio u šumi i na tome poslu proveo sam tri i po godine - ispričao je Vasić novinarima 1929. godine.
- Sa Andrašievog imanja otišao sam na imanje Estrehorija Hercega u Novi Dombaj i tu sam bio do 1925. godine. Kako nam ovaj nije plaćao, ja sam sa još nekoliko naših vojnika pobegao sa njegovog imanja i otišao kod drvarskog trgovca Kondora Torina, kod koga sam postao nadzornik drvarskog preduzeća.
Kako se njegovo imanje nalazi bliže našoj granici, dodaje Vasić, rešio je da pobegne.
Prebacio sam se kod Gornje Lendave i odmah sam se prijavio našim vlastima - pričao je zarobljenik.
- Iz Lendave su me odveli za Zagreb, pa za Vinkovce i Beograd, odakle su me sproveli u Kruševac.
Vasić je tvrdio da je za oslobođenje Srbije saznao tek 1924. godine. Bio je izričit da je pokušao da pobegne četiri puta i da su ga sva četiri puta uhvatili na delu. Do rodne Medveđe, sela kod Trstenika, odakle su Vasići, poznati muzičari, prosto nije mogao da stigne. Poslednjih pet godina bilo je teško da se pobegne, jer je, iznosi, bio pod nadzorom.
Tek, 1929. godine dokopao se Srbije. Ili zbog nostalgije ili što mu je dosadila Mađarska, nikada nije utvrđeno.
(Telegraf.rs)