Pacijentu 8 sati prišivali pokidane nerve, 3 sata ga oživljavali: U Srbiji urađena komplikovana operacija
Operisan je mladić od 28 godina, koji je pre šest meseci, pri padu sa motora, pokidao glavni pleksus smešten u vratu, a posledica je bila potpuna oduzetost leve ruke
Prvi put u Klinici za neurohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije urađena je izuzetno kompleksna operacija - nervna reparacija brahijalnog pleksusa, koja je trajala punih osam sati, prenose Novosti.
Operisan je mladić od 28 godina, koji je pre šest meseci, pri padu sa motora, pokidao glavni pleksus smešten u vratu, a posledica je bila potpuna oduzetost leve ruke.
Timu lekara prva dva i po sata bila su potrebna samo za eksploraciju, odnosno traženje brahijalnog pleksusa, a naredna dva i po sata trajalo je pribavljanje dijafragmalnog živca. Puna tri tri sata potom radili su na oživljavanju - reinervaciji.
Mladić kod kojeg je posle saobraćajne nesreće, nakon koje je mesec dana bio u komi, prvo bilo potrebno sanirati po život opasne povrede, dobro je podneo zahvat. Profesor dr Lukas Rasulić, vođa hirurškog tima, kaže da se konkretan oporavak funkcija ruke očekuje predviđenim tempom za brzinu regeneracije nervnih vlakana, odnosno - za po jedan milimetar dnevno, u toku narednih godinu dana. Za uspešan krajnji ishod lečenja, neophodan je kontinuiran intenzivni fizikalni tretman i rehabilitacija, a kompletan funkcionalni oporavak se procenjuje definitivno po isteku dve godine od operacije.
- Kod operisanog pacijenta radi se o najtežem obliku povređivanja brahijalnog pleksusa, kod kojeg su praktično svi korenovi od kojih nastaje brahijalni pleksus iz kičmene moždine iščupani - objašnjava prof. Rasulić:
- Takođe, kompletan brahijalni pleksus iznad, iza i ispod ključne kosti je oštećen u najtežem stepenu. Kod ovog pacijenta jedina mogućnost da se reinerviše funkcionalni prioritet ruke je bilo korišćenje dijafragmalnog živca sa iste strane, primarno zaduženog za funkciju disanja.
Vozač motora, pored povrede pleksusa u saobraćajnoj nesreći, zadobio je i prelom obe podlaktice, butne kosti, kostiju lica i kičmenih pršljenova. Povreda je nastala pri padu na rame kada je došlo i do čupanja nervnih korenova iz kičmene moždine, što je karakteristično za saobraćajne nesreće u kojima učestvuju motociklisti. U ovom slučaju, lečenje pleksusa bilo je moguće tek šest meseci nakon povrede, zbog dugotrajnog vremena potrebnog za oporavak od ostalih zadobijenih povreda.
Multidisciplinarni tim koji je izveo ovu operaciju sačinjavali su, pored prof. Rasulića, i docent dr Milan Savić, grudni hirurg UKCS, grudni hirurg Vojnomedicinske akademije, pukovnik docent dr Nebojša Marić, dr Ilijas Činara, vaskularni hirurg UKCS, dr Marina Stojanović, anesteziolog sa grudne hirurgije UKCS, dr Dragana Vićovac, anesteziolog Klinike za neurohirurgiju UKCS, i timovi sestara, tehničara, instrumentarki, anestetičara dve klinike: za neurohirurgiju, i grudnu hrurgiju UKCS. Članovi neurohirurškog tima bili su klinički asistent dr Andrija Savić, dr Jovan Grujić, specijalista neurohirurgije, kao i grupa mladih doktora na specijalizaciji i kliničkom stažu na Odeljenju za bolesti i povrede perifernih nerava, funkcionalnu neurohirurgiju i hirurgiju bola, Klinike za neurohirurgiju UKCS.
Zahvat urađen na neurohirurgiji u UKCS je ujedno bio i hiljadita operacija u ovoj klinici, ako se računa po protokolu da su pacijenti posle operacije praćeni dve godine.
Ako se "prebroje" i pacijenti kod kojih je izostalo praćenje, broj operacija je u zbiru, za 85 godina postojanja neurohirurgije, značajno veći. Po tim kriterijumima, neurohirurgija UKCS svrstava se ne samo među najstarije klinike za neurohirurgiju u Evropi i svetu, nego i među ustanove sa najvećim obimom zahvata.
(Telegraf.rs)