26 osoba stradalo u požarima od početka godine u Srbiji: Ovo su najopasniji uređaji i najčešći uzroci buktinja

Od početka godine do danas vatrogasno-spasilačke jedinice su intervenisale u 5.000 vanrednih događaja, od čega su 3.600 bili požari, a 1.800 požari u stambenim objektima

Srbija zavijena u crno. Za tri dana u dva požara izgorelo šestoro dece, među njima dve bebe. U jučerašnjem požaru u porodičnoj kući kod Bačke Topole, gde je stradalo dvoje mališana, navodno je požar buknuo u peći za loženje na drva, a četvoro dece stradalo je u Novom Pazaru zbog požara koji je izbio zbog grejanja na peć i grejalice, takođe prema navodima iz medija.

Milorada Spasojevića iz Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a rekao je u "Uranku" na televiziji K1 da sada, s obzirom na to da smo u zimskom periodu godine, veliki deo intervencija čine požari u stambenim objektima.

Preporučujemo

- Jedan od uzroka jesu neispravne elektroinstalacije, odnosno, nedovoljno spretno rukovanje pećima na čvrsto gorivo. Nažalost, ovi požari odnose i ljudske živote. Sektor za vanredne situacije i MUP upravo pre same grejne sezone pokušavaju da putem medija daju savete kako da se građani pripreme za grejnu sezonu. Pre svega, to se odnosi na peći na čvrsta goriva i tu je najvažnije da se dimnjaci očiste i pročiste. Ako se to ne uradi, lako dođe do zagušenja, a materije koje čine naslage na zidovima mogu dovesti do loše cirkulacije vazduha kroz dimnjak i produkti sagorevanja se vraćaju kroz peć. Opasnosti preti i od toga ako peći nisu na mestima gde bi trebalo - ako su u blizini drvenih greda ili drugih drvenih delova objekta, i ako su ti drveni delovi naslonjeni na dimnjak, tada može doći do požara krovne konstrukcije ili samih objekata. Mora se sve dobro proveriti prilikom gradnje i održavanja. Peć koja se koristi mora biti na limenoj ili metalnoj podlozi, jer neretko dolazi do ispadanja žara. Ako su pod njom itison ili tepih oni se lako zapale – kazao je Milorad Spasojević.

Od početka godine do danas vatrogasno-spasilačke jedinice su intervenisale u 5.000 vanrednih događaja, od čega su 3.600 bili požari, a 1.800 požari u stambenim objektima.

- Gledajući statistiku, to je uobičajeni broj intervencija. Godišnje imamo između 28.000 i 36.000 vanrednih događaja. To pokazuje da je problem konstantan. Pokušavamo da upozorimo na potencijalnu opasnost, jer ljudi misle: Neće se to meni desiti. Moramo biti obazrivi i pažljivi prilikom rukovanja pre svega pećima na čvrsta goriva. Kada je reč o instalacijama u stanu, nikako ih ne bi trebalo opterećivati. Znamo da budemo sami svoj majstori, da sami popravljamo, pa ako osigurač često „iskače“ da ga „povećavamo“ kako bi mogao da istrpi veće opterećenje. Ako uređaj radi pod većim naponom nego što bi trebalo, sve to može s vremenom prouzrokovati njegovo oštećenje ili oštećenje kabla koji ga napaja i to može dovesti do požara – objasnio je Spasojević.

Prema njegovim rečima, od početka ove godine u požarima je stradalo čak 26 osoba.

- Uspeli smo da spasemo 141 osobu. To se dešava, mi smo toga svesni i kontinuirano se sa time suočavamo. Trebalo bi i da ljudi budu svesni da se to dešava. Mi se ne bavimo analizom uzroka ali znamo da je većina požara posledica ljudskog faktora – nemara, neznanja, a bude i namere. Preko noći ljudi ostave krpu ili je zaborave na nekom grejnom telu i lako može doći do požara; takođe i ako se grejalica ostavi uključena a na tepihu je, blizu zavese ili mebla nameštaja. U našim stanovima ima mnogo gorive materije i požar se lako prenosi i rasplamsava. Iz našeg iskustva znamo da su veća opasnost produkti sagorevanja nego sam plamen, što znači da su češća gušenja od dima nego smrt nastala usled opekotina.

Napominje da je ugljen-monoksid je veoma toksičan gas.

- Dovoljno je svega nekoliko udaha da napravi oštećenje na organima i da čak i ako ljudi budu spaseni, zbog toga što se brzo vezuje za hemoglobin u krvi, oporavak je težak, dug i neizvestan – kazao je Spasojević:

- Ugljen-monoksid je produkt nepotpunog sagorevanja, usled tinjanja požara, najčešće baš kada su dimnjaci nepročišćeni i kada nema pravilnog procesa gorenja u peći. Pri nedostatku kiseonika tada se kao produkt sagorevanja stvara ugljen monoksid. To je jedan od razloga zašto bi redovno trebalo čistiti dimnjake, i naš savet je da ih nakon grejne sezone obavezno očistite kao pripremu za narednu – rekao je Milorad Spasojević.

Kako se ponašati tokom požara

Spasojević je danas na televiziji K1 dao i dragocene savete kako se ponašati ako dođe do požara.

- Ako smo blizu i prisutni prilikom nastanka požara kada se, na primer, pikavac dimi u kanti - to se lako i brzo gasi. Ako uređaj varniči, isključite struju. Mokrom krpom možete da prekrijete uređaj da se zagasi. Često se, međutim, požari dešavaju u noćnim satima kada ljudi spavaju. Ako procenite da ne možete da ga ugasite, pokušajte da zatvorite vrata u prostoriji u kojoj gori da bi se sprečilo širenje, alarmirajte sve ukućane i što pre napustite stan. Ako je višespratnica u pitanju, uzbunite i komšije blizu vas i pozovite 193 i dajte tačne podatke – kazao je Spasojević.

Kada je reč o višespratnicama one su kako je kazao Spasojević komplikovane i za stanare i za spasioce.

Nikako se ne preporučuje lift kao način spasavanje ukoliko na višim spratovima izbije požar. Taj dim će prvo ispuniti vertikalni prostor gde je lift, i on će zapravo služiti kao dimnjak, kroz otvor će dim otići nagore i nikako ga ne bi trebalo koristiti. Prva naša akcija je da se lift spusti u prizemlje i da se ne koristi – kazao je Spasojević.

Najopasniji uređaji

Osim peći na čvrsta goriva, veoma su opasne i kvarcne grejalice ako se prevrnu zbog usijanih grejača ili ako se na njima ostavi da se nešto suši.

- Najčešće je problem u kablovima i to lako proverimo ako vidimo da se neki kabl greje. Dodirnite ga i vidite. Ako je zagrejan, taj kabl mora da se promeni. U utičnicama može izbiti varnica. Ako zavarniči i ako je blago nagorela plastika ili ne „leže“ to je veoma opasno. Grejna tela su najopasnija. Svi ostavljaju punjač za mobilni telefon u utičnici, noću punimo telefone, a ne bi trebalo to da radimo. Napunite telefon pre spavanja i dopunite ga ujutro pre posla. Kablovi su često oštećeni, a mi to ne vidimo, a još taj kabl stoji preko nameštaja. Desi se kratak spoj, bude varnice, ona se prenese na nameštaj i imamo požar. One uređaje koji ne moraju da budu uključeni tokom noći ne bi trebao ostavljati uključene – kazao je Milorad Spasojević u "Uranku".

Spasojević je danas kazao i da je jedan od poslova Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a da organizuju obuke.

Edukacija stanovništva je jedno od naših zaduženja. Sa Ministarstvom prosvete deci u prvom, četvrtom i šestom razredu osnovnih škola držimo obuku kako da postupaju ako dođe do vanrednih događaja i šta učiniti da do njih ne dođe. Tu smo uvek.

(Telegraf.rs)