Nemanja je posle žurke dobio sifilis: Ujutru mi se oko zatvorilo, izgubio sam 60 % vida, a ovo je moja misija

Vreme čitanja: oko 5 min.

Meni je najteže bilo to što mi je odlazio vid svakodnevno, bilo mi je lakše da držim ruku na oku, a činjenica da gubim vid mi je bila najteža situacija

Nemanja Vojnović (30) u ranijim, tinejdžerskim danima izlazio je na žurke i živeo poput većine mladih. Tada nije znao da jedna greška može da ga košta zdravlja. Danas, kada je uspeo da prevaziđe najteže trenutke, on je podrška svima koji imaju - sifilis.

- Moja životna priča ima tako neke čudne obrte. Svašta se dešavalo, ali je ta 2015. bila krucijalna za mene, jer sam želeo da budem dobro i otišao sam na dijetu, a trčao sam i od pet do deset kilometara. Sve to zapravo je bio okidač da otkrijem pravu dijagnozu koja je mučila moj organizam - siflis. S tim da sam ja imao tada neurosifilis za koji je glavni okidač bilo narušeno zdravlje, jer sam unosio oko 1.000 kalorija dnevno i trenirao. Iscrpeo sam svoj organizam i to je bilo presudno, kako za sifilis, tako i za trajne posledice - počinje Nemanja svoju priču za Telegraf.rs.

Zato 2015. godinu i pamti kao presudnu u svom životu, ali i jedan seksualni odnos bez zaštite za koji je siguran da mu je sifilis i doneo.

- Otišao sam na neku žurku i imao sam nezaštićen odnos. Tada sam imao oko 23 godine, bio sam mlad, pun energije... Popio sam malo više, a kada se popije, prepustimo se situaciji koja je i mene ponela. Iako sam bio pijan, sećam se šta se desilo i kojim redom. Ja sam tada zakačio sifilis, pravi školski primer. Od ulazne rane do osipa po telu. Hoću da kažem da nekad i lekari ostanu slepi, nisu imali iskustva ili nisu bili dovoljno edukovani za to. Dugo se smatralo da je to bolest koja je daleko od nas, pa su i meni lekari pričali kako nije to, a ja sam im verovao - priseća se Nemanja.

Jednog majskog jutra 2016. godine, kada se probudio, nije mogao oko da otvori. Nastupila je panika.

- Očistim oko, a ono me jako boli, i tada mi je bilo jasno da nešto nije u redu. Ali, ja sam smatrao da sam zdrav jer su mi tako govorili, a onda se ispostavilo da su sve moje sumnje bile tačne - priseća se Nemanja.

Strah od potpunog slepila i prihvatanje dijagnoze nije bilo lako. 

- Jako je teško reći kako se čovek oseća u trenutku kada je nezreo i nesposoban za život. Ja sam tada razmišljao gde sebe želim da vidim i šta će biti moj životni poziv, a vid mi je odlazio svakodnevno... Bilo mi je lakše da držim ruku na oku, a činjenica da gubim vid mi je bila najteža situacija. Sve mi je nestalo u trenutku, šta će biti u budućnosti, moji snovi, moji planovi, sve mi je bilo jako teško - priča ovaj mlad i hrabar čovek.

Lekari su ga, kaže, na kraju spasili. Vratilo mu se 40 odsto vida.

- Primao sam injekcije u oko, ostalo mi je bilo lako. Jedini trenutak s kojim sam se suočio jako teško jeste ležanje u bolnici 21 dan i da primam penicilin na četiri sata. To je bio jako težak trenutak, ali sam tada shvatio da je sve u životu prolazno. Kada sam izašao napolje, uzeo sam kofer i tada sam imao misiju da budem ono što želim - priča Nemanja.

Kada je uspostavljena dijagnoza, nikome nije govorio, jer je smatrao da je to njegova lična stvar, ali danas o tome priča javno i širi svest o tome.

- Moram da kažem da ja nisam pričao ljudima koja je moja dijagnoza, nije me bilo sramota jer i sada javno pričam, ali tada je to bila moja lična stvar. Moji prijatelji koji su danas oko mene, bili su i tada i uvek su bili tu za mene. Ja sam shvatio da nekome mogu da pomognem, ne samo da se testira na sifilis, već i na HIV, gonoreju, i tada se desio "Potent" koji se bavi edukacijom i testiranjem i to se sve desilo 2018. godine. Tada sam poželeo da pomognem ljudima, tako sam postao savetnik i to traje evo već nekih pet godina. Normalno je da pričamo o tome, nije me sramota što sam imao sifilis, moramo da edukujemo ljude da budu svesni svega i da se testiraju - prepričava nam Nemanja.

Sačuvanih 40 odsto vida je bilo dovoljno da Nemanja zablista iza oštrog objektiva fotoaparata.

- Kod mene se sve dešava istog trenutka, kupio sam aparat, zamenio posao u banci poslom u igraonici. Ništa nisam znao, sem da kliknem. Tako kod mene kreće sve, naučen sam da moram da se snalazim sa svim situacijama. Jako volim ženske crte lica i lice žensko, jako volim da radim portrete, imali smo i radionicu i to je moja velika strast. Bila mi je želja da budem deo nedelje mode u Beogradu. Put je bio trnovit, ali sam nakon četiri godine uspeo da pobedim, ispunio sam svoj san - priča nam.

Na kraju napominje da će se protiv predrasuda boriti ceo život. Na primer, poručuje, ljudi pozitivni na HIV mogu da imaju i decu, i za sve postoji rešenje.

- Pre svega ja radim kao savestnik na telefonskoj liniji, pričam o seksualnom životu i navikama. Koristite Prep, to je tabletica koja sprečava da se dobije HIV, tu je terapija koja vam omogućava sve, čak i da imate decu jer je u Srbiji rođeno 20 beba HIV pozitivnih roditelja. Ja se uvek javljam na telefon kao savetnik, ima raznih pitanja, poput onih "da li mogu od poljupca da dobiju HIV" ili "bio sam sa eskort damom"...

Testiranje nije bauk, a ovo je ceo postupak.

- Prvo na našem sajtu izaberu grad, i onda kada zakažu termin i pojave se i šta je najbitnije, jeste savetovanje pre i psole testiranja. Izvadimo vam krv iz prsta ne boli ništa, a onda se radi brzi test i rezultati dolaze za 10/15 minuta, tri kapi krvi je potrebno, a ljudi od nas odu jako sigurniji. Moj apel je ako nemate s kim da pričete, uvek imate nas, imate mene i možete normalno da nastavite da živite - poručuje Nemanja svima.

(Telegraf.rs)