"Budimo ubice strasti, a ne ubice tela": Neobično predavanje oca Andreja o postu u Visokim Dečanima

Vreme čitanja: oko 4 min.

Ako hoćemo da shvatimo šta je post i zašto je važan, potrebno je da počnemo da postimo, na početku je poručio on

Foto: Shutterstock

Profesor Bogoslovije i iguman manastira Crna Reka otac Andrej Dečanac održao je predavanje o postu u manastiru Visoki Dečani i istakao da i kada nije post, a posebno za vreme posta potrebno je moliti se za svoje bližnje, ali i za neprijatelje.

Otac Andrej, koji je dugo godina bio monah u manastiru Visoki Dečani i rektor Prizrenske Bogoslovije rekao je da ako hoćemo da shvatimo šta je post i zašto je važan, potrebno je da počnemo da postimo.

"I onda ako imamo vere, naravno sa tim preduslovom, jer bez vere sve ovo što govorimo, nevažno je i nema nikakvog smisla, ako imamo vere, onda ćemo to prihvatiti, prihvatićemo ono što nam crkva nalaže i živeći time i kroz to, naučićemo šta to zapravo znači", rekao je on.

Prema njegovim rečima, o važnosti posta govore nebrojene generacije svetitelja koji su živeli u crkvi, koji su sespasavali, između ostalog, i posteći i oko toga nema nikakve sumnje.

"Post je nezaobilazno oruđe na putu našeg spasenja i nema toga svetitelja ko nije postio u manjoj ili većoj meri. Kada je Adam sagrešio, on je, vi znate, ta je priča poznata, biblijska pripovest o prvorodnom grehu, on je sagrešio tako što je uzeo voćku za koju mu je bilo rečeno da ako je uzme, da će umreti. Ono što je zanimljivo i ja to stalno pominjem, kaže se da je to bila zapovest o postu. To nije bila zapovest, to je bila jedna konstatacija, odnosno savet, kaže mu Gospod koji dan budeš jeo sa ovog drveta, umrećeš. Jednostavno, konstatovano je to. Postoje mnoga zanimljiva objašnjenja šta to zapravo znači", rekao je otac Andrej.

On dalje pojašnjava da je nama zanimljiv pogled na tu priču koji kaže da je suština tog greha bila u tome što je Adam smatrao da može, ne samo da zasnuje svoj identitet na nečemu što je materijalno, odnosno da to što je zagrizao, da će to da ga učini samosvojnim, već je čak smatrao da tošto je tvar, da će jedući tu tvar da postane ravan Tvorcu.

"I kada god oslanjamo sebe na tvar, a ne na Tvorca, mi ponavljamo taj Adamov greh. Sada da krenemo pre svega od toga, da je post pre svega i da se tiče te dijetalne discipline, da se držimo određenih propisa po pitanju hrane i to je takođe nezaobilazni deo posta", rekao je on.

Prema njegovim rečima, mi smo svi psihofizička bića i nema ničega što činimo svom telu, a da se ne odrazi i na naš duh.

"Zbog toga su oci, zbog toga je crkva kroz vekove propisala da kažem tu disciplinu koja treba da dovede do toga da nam se istančaju čula, da nam telo olakša i da generalno budemo sposobniji za sozercanje, što je stara crkvena reč, crkvenoslovenska reč i može se prevesti kao sagledavanje i molitvu i bogorazmišljanje. Iskustvo je crkve da uzdržavanje od određene vrste i količine hrane i te kako u tome pomaže", rekao je otac Andrej.

On je dalje rekao da ukoliko se uzdržavamo od hrane, dolazi do određenih promena u organizmu koje dovode do poboljšanja opšteg stanja organizma. Dodaje i da je moguće da čovek u svom iskustvu ponekada pretera i da uvek treba naglašavati gde su granice. Kada govorimo o ovom telesnom postu, navodi otac Andrej, post treba da nam posluži da nam telo bude bodrije, lakše, a ne da bude "tromo, mlitavo".

"Kao što je rekao jedan od otaca 'Budimo ubice strasti, a ne ubice tela'. Treba da se uzdržavamo od raznih jela u onoj meri u kojoj to uzdržavanje utiče na smanjivanje naših strasti, strasnih prohteva i strasnih želja. Preterivanje može da dovede do toga da čovek na kraju i odustane od posla. Dakle, treba se uvek truditi da se to radi sa merom, uvek u poslušanju crkvi", rekao je on.

Ističe da moramo da se trudimo da svoju pažnju usmerimo na ono što je spasonosno i da će nam, kada u tome uspemo, i ostali aspekti duhovnog posta mnogo lakše pasti. "Kada čovek pazi na sebe, onda će teže i opsovati, i uvrediti nekoga ili će čak teže sebe slagati. Još jedna stvar koju bi trebalo da se trudimo da radimo u toku posta, a to je da se trudimo da sebe ne lažemo.

Čovek bi, ako ništa, kao neki minimum garancije za spasenje, trebalo da kod sebe čuva tu crtu da sam pred sobom i pred Bogom, ne svedoči lažno. Još bih posavetovao, a to govorim i samom sebi kao i vama, da se trudimo da mnogo manje lažemo sami sebe", zaključio je otac Andrej Dečanac.

Vaskršnji ili Veliki post počeo je 27. februara i trajaće do 15. aprila.

(Telegraf.rs)