"Svaka treća osoba oboleće od raka": Načelnica onkologije u Srbiji apeluje na preventivu

Svaka osoba ima rizik 30 do 40 odsto da oboli od maligne bolesti, pojašnjava doktorka

Maligne bolesti su u značajnom porastu, upozoravaju onkolozi i dodaju da je eliminacijom onih faktora rizika na koje možemo uticati moguće smanjiti pojavu ovih bolesti za čak dve trećine. Dijagnoza karcinoma ne znači obavezno i loš ishod, dodaju stručnjaci i podsećaju da je i kod nas dostupna efikasna i inovativna terapija zahvaljujući kojoj je moguće izlečiti ili dobro kontrolisati maligne bolesti, piše subotica.com.

Oboljevanje od malignih bolesti u porastu je na globalnom nivou, ali dodatno zabrinjava podatak da je u našoj zemlji mortalitet na znatno višem nivou u odnosu na Evropu kada se govori o karcinomu dojke, pluća i debelog creva, ističu lekari u Mesecu borbe protiv raka.

Preporučujemo

- Povećan je rizik od obolevanja. Svaka osoba ima rizik 30 do 40 odsto da oboli od maligne bolesti, tačnije svaka treća ili četvrta osoba će oboleti ili će oboleti neko iz njene porodice. Ovo su alarmanti podaci i moraju da se menjaju - počinje priču dr Dragica Čizmarević Štrbac, načelnica Odeljenja za onkologiju Opšte bolnice - Nekada su od raka obolevale osobe starije od 60 godina, a danas je sve veći broj obolelih u životnoj dobi od 30 do 40 godina. Razlog je što faktori rizika počinju da deluju mnogo ranije, mnogo je više toksina, više genetskih mutacija se stekne od mlađeg uzrasta, boravimo u zagađenim sredinama...

Preventivni pregledi od ključnog značaja za rano otkrivanje malignih bolesti

Uz eliminaciju faktora rizika, sagovornica ističe značaj redovnih preventivnih pregleda kao značajne mere borbe protiv raka:

Žene: Redovne posete ginekologu jednom godišnje, samopregled dojki svakog meseca (od 18. godine života), u zavisnosti od faktora rizika ultrazvučni pregled dojki jednom godišnje (od 30. godine), mamografija na svake dve godine kod žena od 50 do 79 godina.

Muškarci: Od 50 godine života PSA test jednom godišnje (oni koji imaju urološke probleme mnogo ranije), kontrole kod urologa jednom godišnje.

Oba pola: FOB test (test koji se koristi za skrining raka debelog creva) svake tri godine. U slučaju pozitivnog testa potrebno raditi kolonoskopiju.

Stručnjaci posebnu pažnju pridaju eliminaciji faktora rizika u sprečavanju nastanka malignih bolesti.

- Na čak dve trećine faktora možemo uticati - objašnjava dr Čizmarević Štrbac i na sam vrh liste najznačajnijih faktora rizika svrstava pušenje - Pušenje je odgovorno za 30 odsto ukupne smrtnosti od malignih bolesti. Čak 85 odsto karcinoma pluća nastaje zbog pušenja. Fizička neaktivnost, gojaznost, nepravilna ishrana, zloupotreba alkohola takođe su faktori rizika za nastanak karcinoma. Često dobijam pitanja da li genetika utiče na pojavu ove bolesti. Da, genetika može da utiče, ali samo kod 10 odsto pacijenata, sve ostalo su spoljašnji uzroci, odnosno okruženje i način ponašanja samog pojedinca.

Infekcije takođe mogu biti uzročnici određenih malignih bolesti, a lekari ukazuju na značaj vakcinacije u sprečavanju nastanka određenih infekcija.

Znamo da je vakcina protiv hepatitisa B dugo u upotrebi i ona je odgovorna za sprečavanje karcinoma jetre. Vakcina protiv humanog papiloma virusa od prošle godine je besplatno dostupna vim dečacima i devojčicama u Srbiji uzrasta od 9 do 19 godina. Ovom vakcinom želimo da iskorenimo karcinom grlića materice - podseća sagovornica.

Upravo karcinom grlića materice, uz karcinom dojke, pluća i debelog creva su najčešći kod žena, dok su kod muškaraca najčešći karcinom debelog creva, pluća i prostate.

- Primarna prevencija je od izuzetnog značaja, a ako dođe do pojave maligne bolesti značajno je da bude otkrivena u što ranijem stadijumu kada je moguće izlečenje u 100 odsto slučajeva - navodi dr Štrbac Čizmarević - Otkrivanje bolesti u kasnijoj fazi se događa svuda u svetu, ali ni tada se ne treba obeshrabriti i izgubiti nadu jer postoje efikasni i inovativni lekovi, koji su dostupni i kod nas, a zahvaljujući kojima je moguće izlečiti ili dobro kontrolisati maligne bolesti i u višim stadijumima. Cilj je da se ove bolesti pretvore u hronične i da se leče kao što se leči hipertenzija ili dijabetes. Dakle, dijagnoza karcinoma ne mora obavezno da znači i loš ishod.

(Telegraf.rs)