Beograd centar kardiovaskularne elite: Visok krvni pritisak opasniji od niskog, ova stanja izaziva

Učesnici koji dolaze na kongres su iz Portugala, Grčke, Izraela, Francuske, Libana, Jermenije, Bugarske, Danske, Poljske, Hrvatske, Rusije, BiH, Crne Gore, Mekedonije i drugih zemalja

Četvrti Međunarodni kongres kardiovaskularne medicine održava se u Beogradu, traje od 2. do 4. marta, a on će, kako za Telegraf.rs kaže profesor dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i predsednik HISPA (Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga) i ISVH, okupiti više od 1.000 učesnika iz više zemalja.

Na kongresu će biti reči na više tema - od sveobuhvatne prevencija i očuvanje zdravlja, porodičnog lekara, hipertenzije, do šećerne bolesti i metaboličkog sindroma, poremećaja metabolizma masti, slip apneje, šloga, pušenja, stresa, hrane...

Preporučujemo

• Koliki je značaj jednog ovakvog kongresa, a pre svega zato što se održava u našoj zemlji?

Zaista smo ponosni što se jedan od najvećih i najznačajnijih kongresa iz oblasti kardiovaskularne prevencije i medicine održava u Srbiji sa preko 1000 učesnika. Ovo je 4. međunarodni kongres u proteklih sedam godina uz još 4 održana međunarodna simpozijuma. Beograd i Srbija su jedan od vodećih centara kardiovaskularne prevencije u Evropi. Učesnici koji dolaze su iz Portugala, Grčke, Izraela, Francuske, Libana, Jermenije, Bugarske, Danske, Poljske, Hrvatske, Rusije, BiH, Crne Gore, Mekedonije i drugih zemalja.

• Broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti raste, starosna granica se se više pomera ka mlađim uzrastima, koja će osnovna poruka biti poslata publici da bi se sačuvalo zdravlje srca i krvnih sudova?

Osnovna premisa rada HISPA udruženja je “očuvati zdravlje, sprečiti i/ili odložiti bolest”. Jedini način da to uradimo je da još u mladosti stavimo zdravlje na listu najvišeg prioriteta i zajedno sa lekarima kreiramo lični program prevencije odnosno očuvanja zdravlja. Redovne kontrole i nadzor nad sopstvenim zdravljem, pravovremena korekcija zdravstvenih problema garant su ne samo dugog već i kvalitetnog života.

• Koja kardiovaskularna bolest je najveća pretnja?

Danas ljudi najčešće umiru od infarkta i šloga. U osnovi oba fatalna ishoda je najčešće isti uzrok. Ateroskleroza. Ovaj proces je posledica delovanja različitih faktora rizika poput hipertenzije, dislipidemije, pušenja, nedovljne fizičke aktivnost i drugih… znači može se prevenirati. Dobrom redukcijom faktora rizika sprečavamo i druge bolesti poput onkoloških znači, ne samo kardiovaskularne.

• Može li hipertenzija da se izleči?

Ako hipertenzija ima jasan uzrok a to su većina sekundarnih hipertenzija, ona se može izlečiti. Nažalost ogromna većina pacijenata ima tzv. Primarnu hipetenziju koja je posledica delovanja više različitih faktora i patofizioloških mehanizama. Na sreću, danas se merama nefarmakološkog i farmakološkog lečenja ona može uspešno kontrolisati i tako sprečiti njeno delovanje u pravcu oštećenja ciljnih organa.

• Šta bi bio odgovor na pitanje zašto hipertenziju ima sve više mladih?

U osnovi nastanka hipertenzije su mnogi faktori poput slane ishrane, gojaznosti, stresa, neredovne fizičke aktivnost, pušenja i u ovim faktorima rizika se krije (naravno uz gentesku komponentu) i odgovor zašto se hipertenzija sve češće javlja u mlađem uzrasnom dobu. Ono što je mnogo opasnije jeste da mladi u nedostatku simptoma ne kontrolišu svoj krvni pritisak koji može dugotrajno oštećivati ciljne organe.

• I visok i nizak krvni pritisak mogu biti okidači za određena stanja - za koja sve i kako da ih prepoznamo?

Mnogo je opasniji visok krvni pritisak koji može dovesti do infarkta, šloga i dugotrajnog oštećenja burega, creva i drugih organa. Mada, i nizak može biti veoma opasan posebno ako je posledica krvarenja ili drugih tzv. stanja kardiovaskularnog šoka. Prepoznajemo ih po specifičnim simptomima i znakovima. Kod visokog krvnog pritiska česta je glavobolja, vrtoglavica, nesvestica, malaksalost, oštećenje vida i drugi simptomi. Kod niskog krvnog pritiska to je najčešće jak umor i malaksalost.

• Da li nešto i šta nedostaje srpskoj kardiovaskularnoj medicini?

Savremena tehnologija značajno pomaže kardiovaskularnoj medicini i jedna od najznačajnijih tema na ovom kongresu je upravo primena arteficijalne inteligencije i telemetrije u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih bolesti. Ipak, ono što najviše nedostaje po mom mišljenju su zdravstveni radnici, lekari sestre edukovani i spremni da se bore protiv najveće pošast savremenog doba – epidemije kardiovaskularnih bolesti.

• Uskoro će 3 godine kako se borimo sa korona virusom. Kako je on uticao na postojeće kardiovaskularne bolesnike ii da li zbog kovida 19 imamo i nove?

Nažalost, pandemiju kovid 19 je zamenila pandemija postkovid komplikacija od kojih su među najtežima upravo one vezane za kardiovaskularna oboljenja. Mesecima, pa i godinama kod ovih bolesnika može doći do različlitih komplikacija poput aritmija, angine pektoris, neregulisane hipertenzije, srčane slabosti i drugih tako je savet svakom bolesniku po preležanoj koroni da obavezno poseti svog porodičnog lekara a po potrebi i kardiologa.

(Telegraf.rs)