Zašto je prirodan porođaj bolji od carskog reza? Ovo su komplikacije o kojima se retko govori

Koje su moguće komplikacije carskog reza i zbog čega je bolji prirodni porođaj?

Osam puta je veća smrtnost posle hirurške intervencije nego nakon prirodnog porođaja, zbog krvarenja, tromboza i infekcija. Lekari se zalažu da se formira registar rađanja koji bi dao uvid u to zašto umiru trudnice i novorođenčad, prenosi Politika.

Kvalitet zdravstvene zaštite trudnica i porodilja jedne države, između ostalog, ocenjuje se i na osnovu procenta carskih rezova. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da procenat carskih rezova bude niži od 16 odsto, a pretpostavlja se da u našoj zemlji on iznosi više od 30 odsto. Problem je što nema tačnih podataka o tome, na nacionalnom nivou, upozorava dr Ljiljana Mirković, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i član naučnog odbora Šestog evropskog kongresa o porođaju i predsednik lokalnog organizacionog komiteta.

Preporučujemo

Ona napominje da nam je neophodan novi, moderan Registar rađanja, upravo onakav kakav imaju razvijene zemlje. Pored procenta carskih rezova, Registar rađanja bi pružio i tačan uvid u to zašto umiru trudnice i novorođenčad.

- Smrtnost majki u 2021. iznosila je 22,5 na 100.000 živorođene dece, a 2019. je iznosio 6,2, što govori da imamo značajno povećanje. Ako se poredimo sa zemljama Evrope, nemamo puno razloga za ponos. Ima prostora za ozbiljnu analizu svakog pojedinačnog slučaja. Mi to ne radimo. Ne učimo na greškama. Smrt trudnice ili novorođenčeta u 21. veku je velika tragedija. Negativan prirodni priraštaj u Srbiji, gde je 2021. godine 74.000 ljudi više umrlo nego što se rodilo, dakle ceo jedan grad je nestao, belu kugu stavlja na prvo mesto prioriteta - smatra profesorka Mirković.

Kada je reč o porođajima, uzor našoj zemlji trebalo bi da budu države sa severa Evrope, napominje ona, gde se uporno i sistematski radi na smanjivanju broja carskih rezova ispod 16 odsto. Ako se poredimo sa Amerikom, gde je 2021. maternalni mortalitet na 100.000 živorođene dece bio 32,2, viši od našeg u doba pandemije kovida 19, reklo bi se da smo bolji od SAD, koje imaju ekstremno skup zdravstveni sistem, ali i konstantan porast smrtnosti trudnica.

- Naš cilj treba da budu evropske vrednosti, racionalan pristup, humanizacija i ne "medikalizacija porođaja". Ukratko, "medikalizacija porođaja" je proces u kome se fiziološke, odnosno, nisko rizične trudnoće tretiraju kao bolest. Hospitalizuju se trudnice, rade se nepotrebne intrevencije, konstantno se uzima ogroman broj nepotrebnih vrlo skupih analiza, sve trudnice imaju neku terapiju, rade se carski rezovi ili nepotrebne indukcije… I što bi naš narod rekao – od gotovog pravimo veresiju. Ovo je i ekstremno skupo za srednje razvijenu zemlju, a nepotrebno i nehumano, da od zdravih, nisko rizičnih trudnica pravimo teško bolesne pacijente. Drugi aspekt takozvane medikalizacije porođaja je da je trudnica u ovakvom sistemu pasivni "bolesnik"umesto zdrav, aktivan subjekt. Neophodno je da pored brojki o smrtnosti i obolevanju, mera uspešnosti zdravstvene zaštite trudnica u našoj zemlji bude i zadovoljstvo trudnice ukupnim iskustvom rađanja deteta. SZO posebno naglašava potrebu unapređenja pozitivnog prvog iskustva rađanja, kao stimulusa da se rodi i drugo dete. Uz ceo niz preporučenih mera od strane SZO, spadaju i prisustvo partnera na porođaju, obezboljavanje svih procedura, human odnos sa respektom ličnosti, ali i unapređenje komunikacije osoblja, kao i jasan način upućivanja na više nivoe ako se pojave komplikacije - dodaje profesorka Mirković.

Postavlja se pitanje, koje su moguće komplikacije carskog reza i zbog čega je bolji prirodni porođaj?

- Žene imaju više komplikacija posle carskog reza: osam puta je veća smrtnost posle carskog reza nego posle vaginalnog porođaja zbog krvarenja, tromboza i infekcija. Ono o čemu se manje priča su komplikacije u svakoj sledećoj trudnoći. Naime, trudnoća posle carskog reza nosi rizik da embrion počne da se "razvija" na samom ožiljku. To je od 2018. prema Svetskom udruženju ginekologa i akušera (FIGO) označeno kao PAS, odnosno karakteriše ga preterano urasla posteljica, što se manifestuje obilnim, po život opasnim krvarenjem, koje može zahtevati i odstranjivanje materice da bi se spasao život trudnice. Kada se odlučuje o prvom carskom rezu retko se pominju i ove kasnije, moguće komplikacije. Postoje i studije koje autoimune bolesti dece i autizam povezuju sa carskim rezom. Dakle, trebalo bi uraditi carski rez onda kada je to potrebno, ali ne olako i bez indikacija - smatra profesorka Mirković.

Ovaj lekar specijalista upozorava da mladi akušeri imaju manje prilike da se edukuju u standardnim akušerskim veštinama.

- Zvuči paradoksalno, ali dešava se da vrlo brzo nauče da urade carski rez, ali da sigurno i bezbedno upotrebe akušerske veštine i zbrinu eventualne komplikacije, za njih postaje skoro nemoguća misija. Drugi aspekt je trka sa vremenom. Normalan porođaj traje i do 10 sati, a porođaj carskim rezom je operacija od 40 minuta ako akušer ima osrednje iskustvo - dodaje profesorka.

Ovo će biti jedna od tema na Šestom evropskom kongresu o porođaju, koji se održava od 9. do 11. marta u hotelu "Kraun plaza". Očekuje se više od 300 učesnika, uglavnom iz Evrope, ali ono što je bio cilj, da što veći broj kolega iz Srbije i regiona prisustvuje kongresu, ostvareno je. Makedonija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Slovenija, zajedno sa kolegama iz razvijenih evropskih zemalja imaće priliku da čuju 64 predavanja najeminentnijih kolega iz Evrope. Predkongresni kursevi koje će voditi evropski akušeri pokazaće kako se zbrinjavaju i izvode standardne akušerske procedure. Biće predstavljene nove studije o ograničenju upotrebe sintocinona u aktivnoj fazi porođaja, biće predstavljen FIGO vodič za zbrinjavanje postporođajnih krvarenja, kao i novi vid anestezije u porođaju. Stručnjaci će objasniti i kako da se izvodi carski rez da bi se izbegle njegove intraoperativne komplikacije, kako se reanimira novorođenče i još mnogo različitih aspekata takozvanog intrapartalnog nadzora. Posebno će biti interesantno predavanje Sabaratnama Arulkumarana, bivšeg predsednika FIGO-a, o načinu komunikacije sa porodiljom i porodicom kada se dešavaju hitne i po život opasne komplikacije.

- To je bitno jer nas niko ne uči kako saopštiti nepovoljan ishod porodici koja se suočava sa iznenadnim i neočekivanim gubitkom. Uspeli smo da kotizaciju smanjimo na najniži nivo za jedan evropski kongres i da obezbedimo simultano prevođenje sa engleskog jezika. Supruga predsednika Srbije, Tamara Vučić, sa velikim zadovoljstvom je prihvatila da bude pokrovitelj kongresa i da pokrene nove akcije u unapređenju zdravstvene zaštite trudnica, porodilja i dece u Srbiji. Nadam se da će ovaj kongres pokrenuti nekoliko neophodnih projekata koji bi porođaj u Srbiji učinili sigurnijim događajem u životu svake žene - zaključila je profesorka dr Mirković.

(Telegraf.rs)