Žene u Srbiji će moći da rađaju i posle 50. godine: Veliko interesovanje za VTO sa doniranim materijalom

Više od dva meseca u Srbiji je moguća vantelesna oplodnja sa doniranim reproduktivnim materijalom. Odluka država je obradovala mnoge parove u našoj zemlji, a posebno žene koje do sada nisu mogle da se ostvare u ulozi majke.

Od početka ovog meseca, počela je da se radi vantelesna oplodnja sa reproduktivnim materijalom, koji je u našu zemlju došao iz Španije u okviru prvog kontigenta. U emisiji „Uranak“ na televiziji K1, profesorka doktorka Snežana Rakić, pojasnila je novu proceduru, ali i otkrila koliko se ovom metodom pomerila starosna granica rađanja.

Bolnice su ažurno počele da rade po ovom pitanju i zaista na tom spisku ima između 350 i 500 ljudi, koji su se prijavili za donirani reproduktivni program.

Preporučujemo

Sve više mlađih ljudi ima problem sa ostajanjem u drugom stanju. Prema rečima profesorke doktorke Rakić, glavni uzrok ovog problema je način života.

- Kada pogledate uopšte invitro program, ljudi su sve mlađi i imaju sve veći problem sa ostajanjem u drugom stanju. Jedan od glavnih uzročnika je način života, preveliki stres, loša ishrana. Ušli smo u način života, kakav se živi u Americi. Vi kad izađete ujutru na posao, vraćate se uveče i to je jedan danak, koji nosi takav način života. Kontinuirani stres u svakom momentu. Sigurno da postojim i nasledni faktori, ali način života je presudan - kaže prof. Rakić.

Prema njenim rečima, država je učinila mnogo, kada je omogućila program vantelesne oplodnje.

- To je veliki napredak o državnom trošku. Ova skupa sofisticirana procedure, zaista je za te ljude veliki pomak. Ranije smo naše pacijente slali u inostranstvo zarad vantelesne oplodnje, jer je kod nas dugo godina, zakon o donaciji reproduktivnog materijala nije postojao. Sve do 2016. godine, ali su posle falila podzakonski akti. Kako biste uradili tu jednu sofisticiranu proceduru, morate da radite sve po zakonu, da ne bi bilo nedoumica. Napokon je sada zaživela ideja o donaciji, a to je kada gledate sa aspekta medicine, veliki pomak. Da li će da se donira ili neće reproduktivni materijal, to ni u Evropi, ali ni u svakoj državi nije isto. Zavisi od uređenja, uticaja crkve, jer imate zemlje u kojima je jak uticaj katoličke crkve i taj deo priče se ne može ostvariti. Tako da to varira od države do države – kaže profesorka Rakić.

Španija je uspela da se oslobodi stega, uprkos jakom uticaju katoličke crkve.

- Oni su među najboljima u Evropi kada je rezultat u pitanju. Svaka klinika koja se bavi vantelesnom oplodnjom, mora da bude prepoznatljiva po procentu uspešnosti u trudnoći. Druga je Češka, oni ozbiljno to rade poslednjih 20 godi, imate u Grčkoj u Atini i Solunu, klinike koje jako dobro to rade, a dosta dobrih rezultata ima i na klinikama u Turskoj - navodi ona.

Procedura za ulazak u program vantelesne oplodnje reproduktivnim materijalom je jednostavna, a ono što će obradovati žene koje su same je, da i one mogu da konkurišu za ovu vrstu programa, kao i da se starosna granica pomerila preko 50. godine.

- Parovi mogu da se prijave o trošku države prema odgovarajućim kriterijumima, koje je propisao zakonodavac. Novo je, da i žene koje nemaju partnera mogu da ostvare materinstvo, ali i da je granica do 51. godinae starost. U Grčkoj može do 54, dok u nekim zemljama u Evropi može i do žene mogu da konkurišu i do 57. godine. Parovi moraju da dođu i popune određenu dokumentaciju, kako bi ušli u program. Bolnice su dobile način, na koji sada pacijenti, a njih ima dosta, ne samo za ovaj državni program, već i samofinansirajući, da po određenoj proceduri i kriterijumima prijavljuje pacijente za ulazak u program.

Procedura može trajati od dva meseca, a najviše do šest meseci. 

- Kada se pacijenti prijave, onda sledi transport i doniranje tog biološkog materijala, a zatim izvođenje procedure u odgovarajućoj ustanovi za koju su se oni opredelili. Možda se za donaciju radi malo sofisticirana procedura, tu će embriolozi imati malo više posla, a transport biološkog materijala je zakonom određen. U suštini, čitava procedura može da traje od dva meseca, pa najviše do šest meseci – kaže profesorka doktorka Rakić i dodaje da svako ko je zdrav i ima zdrav reproduktivan materijal, može biti donor, ali i da u Srbiji donori ne postoje.

Poslednje informacije iz banke koja se nalazi na Institutu za ginekologiju i akušerstvo, naših donora još uvek nema. Tu fali zakonska regulativa koja će da pojednostavi način doniranja, tačnije, da pojednostavi uslove da bi neko mogao da donira biološki materijal. Kada je donet zakon, nisu doneta zakonska podakta, zato je to stajalo od 2016. ili 2017. godine. Podzakonske akte nisu odredile zakon o donaciji i tu je ceo ključ.

Ovaj način procedure vantelesne oplodnje je daleko uspešniji i humaniji za žene, koje ne mogu da se ostvare kao majke

- Prema iskustvu pacijenata koji su dolazili, prema godinama starosti, postotak uspešnosti vantelesne oplodnje je direktno proporcijalan tome. Najveći procenat uspešnosti je kada se radi embrionom. Ženu tada poštedite stimulacija i hormonskih bura koje ona preživi u svakom tom procesu stimulacije sopstvene jajne ćelije. Najveća prednost je što žene nakon završenog tog reproduktivnog statusa nakon 45. godine, mogu da ostvare trudnoću. To je ono, gde su ljudi koji se bave ovom procedure pomerili granicu, da žene od 45. do 54. godina može da se ostvari kao majka. To je ranije bilo sporadično. Uspeh trudnoće u toj grupi je bio 4-7 posto, a ovom metodom ide preko 40 posto – rekla je profesorka doktorka Snežana Rakić i napominje da jedino osobe koje imaju neka hronična oboljenja ne smeju da se izlažu ovoj proceduri.

Verovatno ne mogu pacijenti koji imaju hronična oboljenja, gde bi ove procedure urušile njihovo zdravstveno stanje ili nešto slično.

U državi je prijavljeno više od 500 parova koji bi želeli da se ovom metodom ostvare kao roditelji. Profesorka doktorka Rakić kaže, da i privatne klinike ulaze u ovaj program, ali da država odlučuje koliko parova će biti procesuirano kod njih.

- Kad dođe na komisiju, pacijent može da izraži želju gde želi da uradi oplodnju. Postoji određena kvota, zavisnosti od veličine klinike, koliko tih procedura može da se uradi. Što se tiče donacije, moraće malo više embriolozi da rade i te procedure moraće sve da se isprate. Videćemo kakvi će biti rezultati, ali uglavnom, država prema veličini ustanove i ciklusa koliko urade, šalje određeni broj pacijenata.

U Srbiji postoje preko 15 IVI centara, a nalaze se u Novom Sadu, Valjevu, Kragujevcu i Leskovcu.

Nekad je bilo nemoguće da žene dobiju decu posle 50. godine, a jedan od najvećih problema bio je klimaks. Profesorka doktorka Rakić objasnila je i proceduru ulaska žena u menopauzu, odnosno kako se može produžiti ciklus zbog reprodukcije.

- Kako bi se produžio ciklus, ne mora žena da uđe u menopauzu. Ona može hormonski svoj način života da popravi i da uzima preparate, ali pod kontrolom lekara. Mora da uradi odgovarajuće pretrage , ultrazvuk dojke. Takođe, ne sme da ima naslednih faktora nastanka karcinoma i onda može kvalitet svog života da produži u menopauzi. Ukoliko je ušla u menopauzu, a želi da se ostvari kao majka, onda se ponovo ispituje na sve hronične bolesti zbog upotrebe hormona i praktično se vraća na hormonsku terapiju, gde dolazi do povratka ciklusa i na taj način ulazi u proces vantelesne oplodnje – zaključila je profesorka doktorka Rakić .

(Telegraf.rs)