Magdaleni je na raftingu pukao pršljen: Danas su me operisali, sutra sam šetala, više ni u baru ne skačem

Budući da nisam želela gipsano korito, doktor nije želeo da mi potpiše transport u Beograd jer ozbiljnost povrede je velika

Rafting, za ljubitelje adrenalina parva je destinacija, a koliko to sve može biti opsano za Telegraf.rs otkriva Magdalena Petrović (25) iz Ćićevca, koja je prošle godine umalo ostala nepokretna. Stotine puta je skakala, ali je taj jedan skok mogao koštati života u invalidskim kolicima. 

- U avgustu mesecu prošlog leta, otišla sam sa prijateljima na rafting, bilo nas je oko dvanaestoro u ekipi. Skakali smo sa svih mogućih stena, iz čamca, ma sa svega odakle smo mogli, jer ja uvek skačem i prosto nisam mislila da će mi se išta desiti, i da napomenem, bila sam trezna  - počinje za Telegraf.rs Magdalena.

Preporučujemo

Predlog prijatelja završio je, pak, kobno.

- Prijatelj mi je predložio da skočimo sa nekog mosta odakle svi skaču, naravno, ja sam pristala jer volim da skačem i uvek skačem kao što sam rekla. Imala sam na sebi pojas, kada sam skočila, lepo sam upala u vodu, ništa me nije udarilo, ali se desilo to da je mene voda povukla dole, a pojas za spasavanje gore i tako je nastala moja povreda. lajički rečeno, razuklo se telo i naglo vratilo, tada mi je pukao pršljen L1 - priseća se Magdalena.

Mlada devojka izašla je iz vode i ušla u čamac, tačnije legla je.

- Osećala sam bolove u stomaku, nalik na slezinu kada se zamorite i kada trčite. Došla sam u smeštaj, legla sam i tada sam osetila olakšanje, a ja kao fizioterapeut nisam ni slutila šta se zapravo desilo. Spremila sam se, oprala kosu i sve uradila sa tako slomljenim pršljenom.

Nije želela kod lekara, ali je morala. 

- Nisam želela da idem kod lekara, ali je moj momak koji je bio tu rekoa da moramo da odemo u bolnicu i tada smo se spakovali i otišli kod lekara. Otišli smo do Foče u bolnicu gde su me snimili, i tamo sam šetala na drugi sprat sam se samostalno popela i spustila. Tamo su mi rekli da imaju jednu opciju, a to je da budem u gipsanom koritu, ja sam pitala koliko će to trajati, rekli su mi najmanje dva meseca - nisam pristala - priča kroz osmeh Magdalena.

Put u Beograd na sopstvenu odgovornost.

- Budući da nisam želela gipsano korito, doktor nije želeo da mi potpiše transport u Beograd jer ozbiljnost povrede je velika, tada su došli do ideje da me stave u gipsano korito do Beograda gde sam putovala pet i po sati, do VMA gde je jedan doktor pristao da me operiše - priseća se i odaje:

- Ja sam znala da je moja odluka ispravna, osećala sam to i ja idem za Beograd, tako je i bilo.

Operacija i šok za lekare.

- Uradili su mi operaciju, a ja sam sutradan ustala i šetala. Moram da kažem, bilo je jako teško ali sam nekako uspela. Osećala sam kao da mi je neko stavio tegove oko mene, ali znala sam da moram. Takođe, moram da napomenem da sam ja neko ko jako drži do zdravog života, treninzi i ishrana to me je održavalo pozitivnom jer sam znala da sam zaista jaka i da sam zdrava i apelujem na ljude da vode što više zdrav život. Znate kako, ne znamo kada će i da li će nešto da nam se desi, ali možemo da budemo spremni - savetuje Magdalena.

Rehabilitacija. 

- Nakon operacije, bila sam u Ribarskoj banji na rehabilitaciji i ona je zaista najbolja za to koštane povrede, nakon toga ja sma ista ona devojka kao i pre, nema razlike. Ali, više ne skačem ni u baru na putu - kroz smeh priča mlada Magdalena.

(Telegraf.rs)